10 načina kako sprečiti rak

Čovečanstvo nastavlja borbu protiv raka zahvaljujući napretku tehnologije i medicine. No, iako broj obolelih od raka raste, raste i stopa preživljavanja.

Prestanite da pušite ili konzumirate alkohol i sprečite rak

U Turskoj svake godine od raka oboli dvesta hiljada ljudi. Procene su da će jedna od 2 osobe dobiti rak u sledeća dve do tri decenije. Zato je potrebno postaviti više standarde u borbi protiv raka. Jednostavan način borbe protiv raka je pokušati sprečiti razvoj bolesti. Rak možete sprečiti ako usvojite 10 saveta koji slede.

1- Nemojte pušiti

Pušenje je jedan od najvažnijih temeljnih uzroka raka. Razne naučne studije pokazuju da se 90 posto raka pluća razvije kao posledica pušenja. Postoje i drugi karcinomi uzrokovani pušenjem: rak glave i vrata, rak jednjaka, rak mokraćne bešike itd. Rizik je direktno proporcionalan početku pušenja u mladosti, broju popušenih cigareta u danu i vremenu koje je proteklo od prve cigarete. Štaviše, duboko udisanje dima takođe povećava rizik od raka. Najbolji način da se spreči nastanak karcinoma povezanih s pušenjem, je uopšte ne pušiti ili prestati pušiti. Rizik od nastanka bolesti postupno se smanjuje nakon prestanka pušenja. U periodu od 10 do 15 godina, dostiže nivo onih kojih nikada nisu pušili.

2- Lagana šetnja, vožnja biciklom

Redovne fizičke aktivnosti poput fiskulture mogu pomoći u održavanju optimalne telesne težine i snižavanju holesterola, smanjenju rizika od srčanog udara i sprečavanju hiperglikemije. Održavanje zdrave telesne težine može smanjiti rizik od raka uzrokovanog gojaznošću. Istraživanja pokazuju da vežba može sprečiti rak i nezavisno od telesne težine. Zato je vrlo korisno vežbati jedan do dva sata, dva do tri dana sedmično ili vežbati pola sata kod kuće pet dana sedmično. Vežbanje takođe može biti svaka aktivnost koja vam se sviđa (plivanje, vožnja biciklom, tenis itd.).

3- Nemojte piti alkohol

Naučne studije otkrivaju da konzumiranje alkohola posebno povećava rizik od nastanka raka glave i vrata, raka jednjaka, raka gušterače, raka dojke i raka jetre i ciroze. Dugotrajna konzumacija alkohola i količina konzumiranog alkohola direktno su proporcionalni riziku od nastanka raka.

4- Održavajte optimalnu telesnu težinu

Optimalna telesna težina nije važna samo za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, već i za borbu protiv raka. Prekomerna telesna težina i gojaznost mogu povećati rizik od raka dojke, jajnika, materice, gušterače i debelog creva. S druge strane, optimalna telesna težina podrazumeva stil ishrane bogat povrćem, žitaricama i mahunarkama kao i fizički aktivan život.

5- Smanjite izloženost suncu i zračenju!

Izloženost ultraljubičastom zračenju povećava rizik od nastanka raka kože. Izlaganje suncu posebno je opasno kada sunčevi zraci dolaze do Zemlje pod pravim uglom. Dugotrajno kozmetičko izlaganje ultraljubičastom zračenju (npr. solarijum) takođe je jako opasno po zdravlje. U periodu dana u kom sunčevi zraci padaju pod pravim uglom nosite odeću dugih rukava, koristite kišobran i zaštitnu kremu za sunčanje što je duže moguće. Izloženost zračenju javlja se kada je potrebno lečenje ili zbog prirodnih faktora (emisija radona iz tla). Kod izloženosti zračenju tokom terapije, ozračeni deo tela je u opasnosti. Na primer, obolele koji primaju radioterapiju za rak štitnjače ili dojke, treba pažljivo pratiti u periodu nakon zračenja.

6- Jedite sveže sezonsko voće i povrće

Velik broj hormonskih dodataka i hemikalija koristi se za očuvanje svežine nesezonskog voća i povrća. Dodatno, sezonsko voće i povrće imaju veće nutritivne vrednosti. Na primer, količina likopena u sezonskom paradajzu je veća. Zato je važno konzumirati sezonsko voće i povrće. Nutritivne vrednosti brzo smrznutog sezonskog voća i povrća takođe su prihvatljive.

7- Izbegavajte prerađenu hranu

Važno je što više konzumirati sveže namirnice. Hrana se obrađuje na određene načine kako bi se produžio rok trajanja. Pesticidi koji se primenjuju na povrće, voće i mesne proizvode za sprečavanje parazita i gljivica takođe mogu povećati rizik od nastanka raka. Polihlorirani bifenil u prerađenim ribljim proizvodima i natrijum benzoat koji se koristi u drugim prehrambenim proizvodima mogu povećati rizik od raka. Potrošači se često upozoravaju da prerađeni mesni proizvodi (kobasice, salame, viršle, konzervisano meso) mogu biti štetni.

8- Roštilj nije zdrav

Ishrana bogata mesom ozbiljan je faktor rizika ne samo za prevenciju srčanih bolesti, već i raka. Crveno meso treba ograničiti na 3 do 4 porcije sedmično. S druge strane, roštilj nije prikladan način pripreme mesa. Policiklički aromatski ugljovodonici koji nastaju tokom pripreme mesa na roštilju povećavaju rizik od nastanka raka. Ako se uželite roštilja i nakon ovih saveta, pazite da vam meso ne zagori.

9- Pričuvajte se infekcija!

Istraživanja su pokazala da određene infekcije izazivaju rak i uzrokuju nastanak raka. Hepatitis B i C mogu uzrokovati rak jetre. Bakterija Helicobacter pylori može uzrokovati rak želuca. Ova bakterijska infekcija može se lečiti antibioticima. Humani papiloma virus faktor je rizika za rak grla materice, tumore analnog kanala i karcinom glave i vrata. Vakcina razvijeno za ovaj virus predstavlja značajnu zaštitu. Osim toga, neki herpes virusi mogu izazvati rak kože. Virus humane imunodeficijencije (HIV) povećava rizik od leukemije i limfoma dovodeći do AIDS-a. Svi treba da znaju da se infekcije koje dovode do raka mogu sprečiti i lečiti.

10-Izbegavajte korićtenje hemikalija

Azbest koji se ranije nalazio u beloj zemlji koja se koristila u izgradnji kuća u Anadoliji trenutno se koristi u industriji kao zvučna i toplotna izolacija u gradnji; izloženost ovim materijalima povećava rizik od raka. Dioksini, koji nastaju korišćenjem uglja, drveta i lož-ulja, takođe uzrokuju rak. Rak se češće javlja kod ljudi koji su jako izloženi izduvnim gasovima (na primer, u blizini prometnih ulica). Teški metali (živa, olovo i arsen), aluminijumski papir za pečenje i ftalati u nekim igračkama takođe mogu imati kancerogeni efekat.

Imunoterapija u lečenju raka

Imunoterapija predstavlja jedno od najvažnijih i najnovijih dostignuća u lečenju raka. Deaktivacija imunog sistema glavni je faktor u razvoju raka. Imunoterapija pomaže imunom sistemu, koji je deaktiviran rakom, da se ponovo aktivira i bori protiv raka. Time se osigurava dugotrajna antikancerogena zaštita. Imunoterapija ima manje nuspojava u odnosu na konvencionalnu hemoterapiju i pacijenti je obično bolje podnose. Rezultati studija pokazuju da ojačan imuni sistem može biti efikasan u borbi protiv gotovo svih vrsta raka. Imunoterapija je već uključena u standardni protokol lečenja nekih karcinoma (karcinom pluća, melanom, tumor mokraćne bešike, rak bubrega), dok se nastavljaju i istraživanja o drugim vrstama raka.

*Informacije na našoj web stranici nemaju za cilj da daju smernice za dijagnozu i lečenje. Nemojte sprovoditi dijagnostičke i terapijske postupke pre savetovanja s lekarom. Članci sadrže informacije o terapijskim, zdravstvenim uslugama Acıbadem Healthcare Group.