Era transplantacije bubrega bez ožiljka

Era transplantacije bubrega bez ožiljka

U Turskoj, gde se transplantacije ne rade onoliko često koliko je potrebno, živi davaoci koji doniraju organe su izvor nade za pacijente kojima je bubreg otkazao. Specijalisti brinu da hiruške intervencije na ovim ljudima, koji idu pod nož samo zbog svojih voljenih, a ne jer imaju nekakav poremećaj, budu izvedene sa minimalno invazivnim tehnikama. Nefrektomija sa vaginalnom ekstrakcijom bubrega od donora, koja se skoro pojavila i primenjuje se kod žena koje su rodile, najvažnija je od svih tehnika uklanjanja bubrega.

Najnovije statistike pokazuju da je oko 60.000  pacijenata u Turskoj koji su na dijalizi zbog otkazivanja bubrega. Među njima, 22.000 se nalazi na listi čekanja za transplantaciju bubrega od preminulih donatora. U 2014, broj doniranih organa bio je samo 407. Zato se sada većina bubrega za transplantaciju uzima od živih donora. Dok 80% organa za transplantaciju potiče od živih donatora, a ostalih 20% od preminulih, odnos u evropskim zemljama je u suštoj suprotnosti sa onim u Turskoj. Lekari, koji su svesni postojeće situacije, nastoje da razviju nove metode kako bi postupak same operacije za donore bio što je moguće lakši. Nefrektomija sa vaginalnom ekstrakcijom bubrega, koju izvodi prof. dr Ibrahim Berber sa svojim timom na Odeljenju za transplantacije u Acibadem Internacionalnoj bolnici jedna je od takvih metoda. Ova metoda koja se izvodi samo u naprednim centrima u svetu, može da se primeni kroz jedan ili više otvora, koji uključuje i ulazak kroz pupak.

EKSTRAKCIJA KROZ PRIRODNE OTVORE

Ovaj metod, koji može da se primeni na ženama donorima koje su već rađale, uključuje vađenje organa kroz prirodne otvore na telu. Prof. Berber navodi da za razliku od prethodnih postupaka, nove tehnike ne zahtevaju velike rezove na telu donora.

”Mi izvodimo većinu operacija sa organima živih donora. Oni su potpuno zdravi ljudi koji idu na operaciju samo kako bi spasili život svojih roditelja ili rođaka. Zato tim ljudima moramo da obezbedimo maksimum komfora. To je moguće obezbediti laparoskopskim metodama koje su najmanje invazivne tehnike, za razliku od otvorenih operacija i rezova od 20 do 25 cm koji su se primenjivali u prošlosti. Pored ovoga, pacijentu je bilo teško da ustaje, postojala je mogućnost krvarenja, infekcija i težeg zarastanja rane. Trenutno postoje hiruške tehnike koje omogućuju da se bubreg izvadi kroz abdomen uz rez od 5 do 6 cm. Tačna veličina reza varira u zavisnosti od veličine bubrega koji treba da se izvadi, jer je nužno da se izvadi u celosti bez ikakvog oštećenja. Tim Centra za transplantaciju Acıbadem Internacionalne bolnice tražio je odgovor na pitanje – kako možemo da izvadimo bubreg na još komforniji način, eliminišući  rez od 5 do 6 cm koji se obično zahteva?. Kao rezultat, dobili smo metodu ekstrakcije bubrega kroz porođajne kanale, kod žena koje su rađale koja može da eliminiše potrebu za rezom veličine 5-6cm”, ističe prof. Berber.

EKSTRAKCIJA NE UTIČE NA FUNKCIONISANJE BUBREGA

U nefrektomiji sa ekstrakcijom kroz vaginalni otvor, bubreg se laparoskopski uklanja, a primalac je unapred pripremljen za organ; ovo je praćeno postavljanjem bubrega u kesu koja se zove “endobag”, a onda i njegovim uklanjanjem kroz porođajni kanal nakon što su krvni sudovi i ureter isečeni. Donorke često pomisle da će ponovo proživeti porođajni bol zbog vađenja bubrega kroz porođajni kanal, međutim to nije slučaj, što prof. dr Berber dodatno objašnjava.

”Ove operacije ne zahtevaju nikakve rezove za ekstrakciju organa. U stomak se ulazi kroz vaginalni otvor i bubreg je uklanja. Nakon operacije, pacijentu može da stoje na nogama i veoma brzo bude aktivan kao pre. Takođe smanjena je potreba za uzimanjem lekova protiv bolova. Ekstrakcija bubrega kroz porođajni kanal je mnogo prijatnija u poređenju sa standardnom laparoskopskom metodom, dok je standardna laparoskopija sama po sebi prijatnija u poređenju sa klasičnom operacijom”, kaže Berber.

Jedno od najčešćih pitanja u vezi sa ovom metodom je to da li ona na bilo koji način utiče na funkcionisanje bubrega. Prof. Berber naglašava da istraživanja i iskustvo pokazuju da ova metoda ne utiče na funkcionisanje bubrega. Acibadem centar je jedina medicinska ustanova u Turskoj koja koristi ovu metodu. Do sada je ona izvedena na oko 80 pacijenata, a rezultati su veoma dobri. Ovo je korak dalje u odnosu na laparoskopski postupak kroz pupak. Bubreg se, takođe, uklanja kroz vaginu, a ovaj postupak je do sada primenjen u 7 slučajeva.

METODA NE SPREČAVA ZAČEĆE

Nakon postupka laparoskopske nefrektomije, donor ostaje u bolnici u proseku od jednog do tri dana. Ukoliko se na pregledu nakon nedelju dana utvrdi da nema nikakvih komplikacija, dovoljno je da donor dolazi na redovne kontrole svakih 6 meseci. Ova procedura ne utiče ni na seksualni život, niti na trudnoću u kasnijim periodima. Tokom operacije, ulazak u vaginu se vrši kroz zadnji vaginalni zid.  Stoga, ne dolazi do dodira sa matericom ili jajnicima. Mesto reza u vagini, takođe, ne predstavlja nikakav problem za donore.

NAGRAĐENI METOD

Ova metoda Acibadem Centra za transplantaciju, osvojila je prvu  nagradu na kongresu “Novi horizonti u hirurgiji” marta 2014. godine. U istoj godini Centar je osvojio drugo mesto tokom kongresa Turske Endoskopske i Laparoskopske Hiruške Asocijacije za video prezentaciju standardne laparoskopije sa vaginalnom ekstrakcijom.

×
Search