Gastroskopija ili kolonoskopija: koja pretraga vam treba

Koja je razlika između gastroskopije i kolonoskopije?

Gastroskopija i kolonoskopija su endoskopske pretrage koje lekaru omogućavaju direktan pregled unutrašnjosti digestivnog trakta. Iako se obe koriste za slične simptome, ne ispituju isti deo sistema za varenje.

Gastroskopijom se pregledaju jednjak, želudac i početni deo tankog creva, odnosno dvanaestopalačno crevo. Kolonoskopijom se pregledaju debelo crevo i završni deo tankog creva. Zato je izbor pretrage povezan sa mestom tegoba i vrstom problema na koji lekar sumnja.

Kada se radi gastroskopija?

Gastroskopija se najčešće preporučuje kada tegobe ukazuju na problem u gornjem delu digestivnog trakta. To mogu biti simptomi kao što su pečenje iza grudne kosti, bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka, mučnina, povraćanje, osećaj da hrana zastaje pri gutanju ili neobjašnjiv pad gvožđa i anemija.

Ova pretraga može pomoći i kada postoji sumnja na gastritis, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, refluksnu bolest, krvarenje iz gornjeg digestivnog trakta ili druge promene na sluzokoži. Lekar je može preporučiti i ako simptomi traju duže vreme ili se pogoršavaju uprkos terapiji.

Najčešći razlozi za gastroskopiju

• žgaravica i refluks koji traju ili se pogoršavaju
• bol u gornjem delu stomaka
• mučnina i povraćanje nejasnog uzroka
• otežano gutanje ili osećaj zaglavljivanja hrane
• anemija bez jasnog objašnjenja
• sumnja na čir, upalu ili krvarenje

Kada se radi kolonoskopija?

Kolonoskopija se preporučuje kada simptomi ili nalazi ukazuju na problem u debelom crevu. To uključuje promene u pražnjenju creva, krv u stolici, produženi proliv ili zatvor, bol u donjem delu stomaka, neobjašnjiv gubitak telesne mase ili anemiju. U nekim slučajevima radi se i zbog praćenja ranije pronađenih polipa ili zapaljenskih bolesti creva.

Kolonoskopija je važna i kao preventivna pretraga, posebno kod osoba koje imaju povećan rizik zbog porodične istorije bolesti creva ili prethodnih nalaza. Lekar procenjuje da li je pretraga potrebna za dijagnostiku tegoba ili za kontrolu i praćenje.

Najčešći razlozi za kolonoskopiju

• krv u stolici ili crna stolica
• promena ritma pražnjenja creva
• dugotrajan zatvor ili proliv
• bol u donjem delu stomaka
• neobjašnjiva anemija ili mršavljenje
• praćenje polipa i zapaljenskih bolesti creva

Kako lekar bira pravu pretragu?

Izbor zavisi od vaših simptoma, pregleda, laboratorijskih nalaza i istorije bolesti. Ako tegobe više upućuju na jednjak, želudac ili početni deo tankog creva, verovatnije je da će biti preporučena gastroskopija. Ako su simptomi vezani za stolicu, krvarenje iz donjeg dela digestivnog trakta ili promene u radu creva, češće se bira kolonoskopija.

Ponekad lekar može preporučiti obe pretrage, posebno ako simptomi nisu jasni ili ako postoji anemija bez očiglednog uzroka. U takvim situacijama cilj je da se pregleda ceo digestivni trakt relevantan za simptome i isključe ozbiljniji uzroci tegoba.

Da li su pretrage bolne?

Obe pretrage mogu izazvati nelagodnost, ali se najčešće dobro podnose uz odgovarajuću pripremu i, po potrebi, sedaciju ili analgosedaciju. Tokom gastroskopije najneprijatniji deo je prolazak aparata kroz grlo, dok je kod kolonoskopije nelagodnost češće povezana sa nadimanjem i prolaskom aparata kroz debelo crevo.

Pretraga se radi pod nadzorom medicinskog tima, a lekar će vam objasniti šta možete da očekujete i kako da se pripremite. Važno je da unapred kažete ako imate alergije, bolesti srca ili pluća, trudnoću ili uzimate lekove za razređivanje krvi.

Kako izgleda priprema?

Priprema je različita za svaku pretragu. Za gastroskopiju je obično potrebno da nekoliko sati pre pregleda ne jedete i ne pijete, kako bi pregled bio bezbedniji i pregledniji. Za kolonoskopiju je priprema zahtevnija i obično uključuje posebnu dijetu i lekove za čišćenje creva, jer je za dobar pregled potrebno da debelo crevo bude prazno.

Tačna uputstva dobićete od lekara ili ustanove u kojoj se pretraga zakazuje. Važno je da ih pratite pažljivo, jer loša priprema može otežati pregled i smanjiti njegovu dijagnostičku vrednost.

Kada treba hitno javiti lekaru?

Odmah se javite lekaru ako imate povraćanje krvi, crnu stolicu, jake bolove u stomaku, naglu slabost, nesvesticu ili izraženo krvarenje iz rektuma. Ovi simptomi mogu ukazivati na stanje koje zahteva brzu procenu i ne treba ih odlagati.

Ako imate dugotrajne, ali ne hitne tegobe, razgovarajte sa izabranim lekarom ili gastroenterologom. Na osnovu razgovora i pregleda odrediće da li je potrebna gastroskopija, kolonoskopija ili druga vrsta dijagnostike.

Zaključak

Gastroskopija i kolonoskopija nisu zamenske pretrage, već pregledaju različite delove digestivnog trakta. Gastroskopija je pogodna za tegobe iz gornjeg dela sistema za varenje, dok je kolonoskopija važna za simptome i nalaze vezane za debelo crevo. Najbolji izbor pravi lekar prema vašim simptomima i nalazima.

Ako niste sigurni koja je pretraga prava za vas, nemojte nagađati. Pregled i razgovor sa gastroenterologom pomoći će da se izabere najprikladnija i najkorisnija dijagnostika.

FAQ

Da li gastroskopija može da zameni kolonoskopiju?

Ne. Gastroskopija pregleda gornji deo digestivnog trakta, a kolonoskopija debelo crevo. Biraju se prema simptomima i cilju pregleda.

Kada je potrebna i gastroskopija i kolonoskopija?

Lekar može preporučiti obe pretrage ako simptomi nisu jasni, ako postoji anemija bez objašnjenja ili ako treba pregledati ceo relevantan digestivni trakt.

Da li moram da budem gladan za gastroskopiju?

Najčešće da, jer se pre pregleda obično ne jede i ne pije nekoliko sati. Tačno vreme posta dobićete od ustanove koja radi pregled.

Zašto je priprema za kolonoskopiju važna?

Dobro očišćeno debelo crevo omogućava lekaru da jasnije vidi sluzokožu i otkrije promene koje bi inače mogle da ostanu neprimećene.

Da li se pretrage rade u sedaciji?

Mogu se raditi uz sedaciju ili analgosedaciju, u zavisnosti od procene lekara, vašeg zdravstvenog stanja i organizacije ustanove.