интервју: Prof.Dr. Nedžmetin Pamir & Selma Curić

интервју: Prof.Dr. Nedžmetin Pamir & Selma Curić

IMG_0027Prof. Dr. Necmettin Pamir/ Prof.dr Nedžmetin Pamir: Zdravo!

Selma Curić: Zdravo!

Prof. Dr. Necmettin Pamir: Kako si? Jesi li počela da učiš turski?

Prof. Dr. Necmettin Pamir: Ova pacijentkinja kada je došla, imala je problema sa hodom i tumor u vratu, unutar kičmene moždine. Kičmena moždina je, recimo, tkivo približne debljine od oko jednog centimetra kroz koje prolaze nervni putevi od mozga ka telu. Iz tog ratloga, kada tu postoji ili se razvija neki tumor, on pravi pritisak na te puteve koji iz tog razloga ne mogu da funkcionišu normalno. Usled toga, pacijenti, generalno, osećaju nemoć u nogama i rukama te imaju problem sa kretanjem. To je posledica toga što tumor pritiska kičmenu moždinu. Mi smo ušli u kičmenu moždinu i otklonili taj tumor. Kako im je govoreno da ovo oboljenje nema organsku osnovu, već onu psihološku, izgubljeno je mnogo vremena. Dok je kod nas uobičajen princip da kad nam dođe pacijent koji je požali na nešto, da odgovarajućim dijagnostičkim  metodama vršimo pretrage pre svega da li postoji neka organska osnova kao razlog oboljenja. Tako da se patologija bolesti ne može izneti a da se pre toga ne snime snimci i ne izvrše pretrage pacijenta. Svakoj pacijentovoj žalbi na nešto moramo ozbiljno pristupiti i utvrditi odgovarajućom dijegnostičkom metodom  da li  u osnovi oboljenja postoji ili ne patološka osnova, a  tek nakon toga se može govoriti o fizičkim, psihološkim ili funkcionalnim tegobama.

IMG_0009Ovoj pacijentkinji je rano otkriven tumor; susrećemo se i sa većim tumorima kičmene moždine od ovoga od ovoga. Tumor od svega nekoliko centimetera unutar kičmene moždine je zaista tumor velikih dimenzija, jer naravno, kad kažemo unutrašnjost kičmene moždine misli se na vrlo mali prostor. Postoje i tumori koji su nastali kao posledica nekig urodjenih promena, ali kod ove pacijentkinje je u pitanju tumor koji se nastao kasnije. U kičmenoj moždini postoji jedan sitan kanal, a taj kanal oblažu ependimske ćelije, a ovaj tumor je tumor koji je nastao iz tih celija. Ovaj tumor raste do odredjene veličine i kad dostigne određenu veličinu počinje da pritiska okolna tkiva i tako se javljaju simptomi. I uvek je tako.

Ono što smo mi uradili jeste da smo prišli sa zadnje strane, od strane zatiljka, otvorili kosti koji oblažu kanal kroz koji prolazi kičmena moždina, došli do moždanog omotača, nakon što smo i njega otvorili došli smo do kičmene moždine. Potom smo ultrazvukom precizno locirali mesto tumora unutar kičmene moždine i tačno na mestu gde se nalazio tumor napravili jedan rez po sredini kičmene moždine, došli do tumora i pod mikroskopom mikrohirgijskim metodama otklonili tumor.

 Da, radi se monotorizacija tih puteva koja nam daje signale kada postoji potencijalna opasnost da se naškodi pacijentu i zahvaljujući tome operacije se vrše tako da ne škode pacijentima.

IMG_0036 Poslednjih godina iz okolnih zemalja kao što su kavkaske zemlje, bivše turkijske zemlje, iz Rumunije, Makedonije, bivših jugoslovenskih republika, dolazi puno pacijenata. Napredna tehnologija koju mi koristimo u medicini ima vrlo bitnu ulogu u tome. Na primer, intraporetivni MRI od 3 tesle (4:28) po prvi put je ovde primenjen. Zahvaljujući njemu imamo mogućnost da otklonimo tumore u većoj količini i bez ostavljanja posledica po pacijenta. Takođe, u oberacijama imamo tu rutinsku monotorizaciju. Dakle, tehnološkim naprecima u medicini dovode do toga da se operacije izvode preciznije, radikalnije uz minimalne mogućnosti za ostajanje neke posledice kod pacijenta. Naravno, mi to publikujemo i objavljujemo, pacijenti se sa time susrecu i tako nam dosta pacijenata dođe iz inostranstva.

Danas je kod ovih oparacija rizik od smrtnosti manji od 1%, rizik od lošeg ishoda je 1-2%, dakle, dosta više od 90 procenata pacijenata sa operacije se vrati kako je i došlo.

×
Search