MARIJINA PRIČA O SKOLIOZI: OD ISLANDA DO TURSKE

MARIJINA PRIČA O SKOLIOZI: OD ISLANDA DO TURSKE

MARIJINA PRIČA O SKOLIOZI: OD ISLANDA DO TURSKE

Marija, devojka koja je plesala, bavila se sportom i igrala fudbal četiri godine, imala je samo 16 godina kada su ona i njena porodica prvi put u životu saznali za dijagnozu “skolioze”. Obuzeo ih je strah i šok. Nakon toga krenuli su da tragaju za različitim opcijama lečenja. Istraživanje koje su sproveli na Fejsbuku i internetu, pokazalo je da bi bilo dobro da Marija prođe operaciju “vezivanja”  koja omogućava rast kičme. Postojale su dve opcije za ovaj metod koji se primenjuje u poslednjih pet godina u svetu: SAD ili Turska. Kao rezultat preciznog istraživanja, prateći rad dr. Ahmeta Alanaja, profesora za ortopediju i traumatologiju, došli su do Zdravstvenog centara za kičmu, bolnice Adžibadem Maslak. Marija i njena porodica su se srećno vratili u svoju zemlju i izrazili divljenje prema Turskoj.

Turska, koja je u poslednjih nekoliko godina privlači pažnju zbog svog zdravstvenog turizma, sada daje i nadu pacijantima iz Evrope zahvaljujući iskustvu lekara, najnovijim tehnološkim uređajima i pristupačnim troškovima lečenja. Jedna od njih je 16-godišnja islandska pacijentkinja Marija Arnarsdot. Kada je skolioza, definisana kao zakrivljenje kičme udesno ili u levo koju ima troje od 100 dece, obeshrabrila Mariju, njena porodica se nakon preciznog istraživanja odlučila za Tursku umesto SAD za realizaciju poslednje operacije. Lečenje je sprovedeno u bolnici Adžıbadem Maslak, podjednako dobro kao i u nekoliko centara u SAD. Međutim, u SAD-u, troškovi lečenja su bili veoma visoki, a Marijina porodica je istražujući na internetu saznala da su mnogi ljudi sa problemom skolioze ukazali na stručnost prof. dr Ahmet Alanaja.

“Za skoliozu smo čuli prvi put i bili smo šokirani!”

Marija, koja je pre mnogo godina usvojila sportski način života, plesala, odlazila na gimnastiku od šeste do 11 godine i nastavila da igra fudbal četiri godine, počela je da oseća bol posebno u struku i u leđima pre dve godine, dok je trčala. Njeni roditelji su je odveli kod lekara zbog krivine koja se pojavila u njenoj kičmi i bola koji se postepeno povećavao čak i dok diše. Lekari su preporučili operaciju fuzije (fiksiranje kičme), što je konvencionalno hirurško rešenje za lečenje skolioze. Međutim, pošto im se nije naročito dopala ideja o operaciji fuzijom, porodica je tražila nadu i u drugim metodama.

“Do tada nismo nikada ni čuli za skoliozu. Bili smo veoma zabrinuti kada joj je dijagnostikovana bolest, čak i uplašeni “, pričaju članovi porodice koji su se prijavili za 4-nedeljni program obuke – Schtorh u Londonu, tražeći nadu u fizikalnoj terapiji. Međutim, kada problemi nisu rešeni, počelo je dugo i pažljivo istraživanje o operaciji i lekaru.

Brojne uspešne operacije i ekonomičnost

Tražeći drugo rešenje osim fuzijske operacije, porodica je razgovarala sa mnogim ljudima na Fejsbuku, koji imaju slične prigovore i koji su ozdravili drugom metodom koja nije podrazumevala ovu vrstu operacije. Inače, reč je o metodi koja nije sprovedena u Evropi i koje se primenjuje u poslednjih pet godina u svetu. Porodica je imala dve opcije: SAD ili Turska i na kraju je konsultovala prof. dr Ahmeta Alanaja iz Zdravstvenog centra za kičmu u Bolnici Adžıbadem Maslak. Marijin otac koji živi u Londonu priča:

“Prošle godine smo otišli ​​da upoznamo doktora koji primenjuje ovaj postupak u SAD, a koji je rekao da je Marija pogodna za lečenje, s tim da naše osiguranje ne pokriva troškove. Lečenje u SAD je bilo veoma skupo. Kada smo istraživali alternative u Evropi, i grupe na internetu, kao i naš doktor u SAD-u, svi  su uvek preporučivali dr Alanaja. Kada smo ga upoznali, osećali smo da možemo da se oslonimo na njegovo iskustvo i da će  nam pomoći da se naša ćerka oporavi. Štaviše, njegov pristup je bio vrlo jasan i pošten – on nije reklamirao svoje usluge, već je jasno objašnjavao bolest, lečenje i Marijino stanje”, kaže on, osećajući se srećno zbog uspešne operacije.

Nastaviću sa sportom

Marija i njena porodica nisu naginjali prema Turskoj u pogledu jezika i kulture. Međutim, brojni uspesi prof. dr Ahmeta Alanaja ublažili su zabrinutost i povećali nadu. Nisu bili razočarani. Marija, koja se brzo oporavila posle posljednje uspešne operacije izjavila je da se dobro oseća i da će nastaviti da se bavi sportom po povratku kući.

“Ovaj centar je na vrhuncu sa svojom strukturom i uslugama. Štaviše, svi – od doktora i medicinskih sestara do drugog zdravstvenog osoblja su prijateljski nastrojeni – odmah ispunjavaju potrebe pacijenta “, kaže ona.

Prof. dr Alanaj: Ovu metodu koristimo 3,5 godine

Alanaj ističe da je tehnika vezivanja, koja je po prvi put uspešno primenjena pre 3.5 godine, bila metod probnog tretmana kod skolioze i primetio:

“Administrirali smo ovaj metod, koji se do tada nije primenjivao u Evropi već u samo nekoliko centara u SAD, i dobili odličan rezultat. Zatim smo brzo napredovali sa neophodnom opremom koja je napravljena u našoj zemlji. Marijina operacija je, takođe, bila sasvim uspešna. Za razliku od jedinstvene operacije fuzijom, koja uključuje fiksiranje pojedinačnih kostiju, vezivanje ne sprečava dalji razvoj kičme. Mislim da će ovaj metod postati posebno značajan u lečenju skolioze u budućnosti “, kaže doktor i dodaje da su počeli da predstavljaju ovu metodu na međunarodnim kongresima i da pacijenti iz Evrope dolaze na lečenje u Adžibadem.

Vezivanje: Veća mogućnost kretanja, minimalno krvarenje, brži oporavak!

Zahvaljujući ovom posebnom metodu razvijenom u Turskoj po prvi put nakon SAD-a, kičma kod dece ne ostaje fiksirana, te oni mogu rasti i njihov pokret nije ograničen.

Zakrivljenost se smanjuje istezanjem specijalnog poliesterskog kabla postavljenog na kičmu. Kako pacijent raste i postaje viši, zakrivljenost kičme se oporavlja se iz dana u dan uz podršku kabla.
Krvarenje i bol su minimizirani i vrlo zarastanje brzo se postiže primenom zatvorenog metoda koji podrazumeva ubacivanje kamere kroz šest malih rupa. Pacijent se ubrzo vraća u normalan život po izlasku iz bolnice. U ovom postupku, umesto velikog reza, i dugotrajnog ožiljka, na leđima ostaje mali rez od 3-4 cm koji nije sasvim očigledan.
 

×
Search