NEMOJTE DA VAS ČUDI, TO MOŽE DA SE DESI ČAK I KOD DECE! OVO STANJE, KOJE SE NAJČEŠĆE JAVLJA KOD ODRASLIH, TAKOĐE MOŽE DA SE JAVI I KOD DECE POSLE DESETE GODINE ŽIVOTA.
Povrede meniskusa, koje smo svi godinama nazivali „sportskim oboljenjem“, veliki broj ljudi pogrešno razume. Dok većina ljudi misli da je meniskus bolest koja se javlja kod pojedinih ljudi, stvarno stanje je zapravo kidanje koja se javlja u strukturi koja se naziva meniskus. Profesor Ozgur Četik, ortoped i traumatolog u bolnici Acıbadem Bakırköy, navodi da je meniskus deo prirodne hrskavice u obliku polumeseca kojeg ima po dva u oba kolena zgloba i kaže: „Svako koleno ima dva meniskusa – unutrašnji i spoljašnji. Različiti su uzroci kidanja meniskusa. Kada postoji povreda ove hrskavice, nju prate brojni problemi. Poslednjih godina broj povreda meniskusa je počeo da raste i među decom. Ljudi generalno misle da se povreda meniskusa stanje koje se javlja kod sportista zbog toga što su osobe koje se pojavljuju u javnosti sa ovim povredama uvek sportisti.“
Povreda meniskusa može da se javi kod svakoga, a posebno kod domaćica. Međutim, kako sve veći broj ljudi počinje da se bavi sportovima, povrede meniskusa su postale česta pojava među decom starijom od deset godina.
Meniskus ne može baš lako da se pokida prilikom trčanja duž prave putanje. Međutim, kada se koleno ugane ili izvrne ili kada postoji dislokacija patele (čašice zgloba kolena) izazvana pokretima kao što je naglo zaokretanje prilikom trčanja, velika je mogućnost da se meniskus pokida.
Podizanje svesti među porodicamaPovrede meniskusa kod dece se javljaju u dva oblika. Prvi se javlja kada meniskus poprimi abnormalan oblik dok je dete još uvek u materici. Ti abnormalni meniskusi, koji se nazivaju „diskoidnim meniskusima“, imaju oblik diskova umesto polumeseca. Meniskusi u obliku polumeseca mogu da se odupiru kidanju, ali oni u obliku diska mogu lako da se pokidanju. U slučajevima kada meniskusi ne uspeju da se formiraju u obliku polumeseca u materici i ostanu diskoidni meniskusi, povrede se često pojavljuju u dobi od pet ili šest godina. Iako je verovatnoća kidanja visoka zbog abnormalne strukture, postoje retki slučajevi u kojima dete postaje odrastao čovek bez pojave kidanja. Odgovarajuća fizička aktivnost ima presudan značaj u prevenciji povreda meniskusa u uobičajenim okolnostima.
Povrede meniskusa prate određeni problemi. Oni uključuju bolove u kolenima, ukrućenost i ukočenost. Dijagnoza se postavlja posle fizičkog pregleda deteta i primene određenih tehnika snimanja. Profesor Četik navodi da se celokupno stanje objašnjava porodicama od samog početka jer one često misle da se povrede meniskusa dešavaju samo kod odraslih ili kod sportista i kaže sledeće: „Na primer, u slučajevima diskoidnog meniskusa govorimo porodicama da meniskus nije poprimio normalan oblik i da može da se pokida i zbog najmanje traume. Ako se već pojavila povreda koja izaziva pacijentu probleme, on se podvrgava operaciji. Međutim, ako se pacijentu dijagnostikuje diskoidni meniskus tokom MRI snimanja zbog drugih uzroka i nema povreda, lečenje nije potrebno. Operacija se ne obavlja zbog oblika meniskusa, već zbog problema do kojih taj oblik dovodi.“
Operacije meniskusa se izvode metodom zatvorene operacije. Snimci meniskusa se dobijaju uz pomoć cevi na kojima se nalaze kamere i koje se ubacuju u telo kroz dve tačke. Ova intervencija podrazumeva oblikovanje meniskusa u oblik koji je trebalo da ima. Tokom operacije rekonstruiše se pokidani deo, a meniskus se oblikuje u polumesec kako bi se izbegle daje povrede u budućnosti. Na ovaj način se eliminišu pacijentovi problemi. Povrede meniskusa kod dece starije od deset godina, posebno one koja aktivno vežbaju, nazivaju se „povrede odraslog tipa“. U tim slučajevima, povrede meniskusa kod dece koja imaju 11 ili 12 godina tretiraju se istom metodom kao kod odraslih.
Meniskus nije samo neka nebitna struktura u kolenom zglobu i ima određene funkcije. Na primer, obezbeđuje zaštitu zglobnih hrskavica kolena. Ako se putem operacije ukloni ceo meniskus, degeneracija zglobova može da počne za pet do deset godina. Profesor Četik navodi da zbog ove pojave, koja se kolokvijalno naziva „kalcifikacija“, specijalisti se trude da saniraju povrede meniskusa najviše što je moguće i kaže: „Pošto je cirkulacija krvi bolja kod dece i mlađih pacijenata nego kod starijih, verovatnoća oporavka meniskusa kod njih je mnogo veća kada se meniskus sanira uz pomoć šavova. Međutim, taj oporavak zahteva od pacijenata da izbegavaju opterećenja na tom delu kolena. Važno je da pacijenti hodaju uz pomoć štapa u proseku mesec i po dana, kako koleno ne bi moralo da nosi težinu tela. Posle ovog perioda pacijenti mogu da nastave da vežbaju. Sa druge strane, u slučajevima kada saniranje meniskusa nije odgovarajuće i nema šanse za oporavak čak ni uz pomoć šavova, pokidani deo se uklanja. Pacijenti mogu da nastave sa vežbanjem 20 dana posle ove operacije.“
Prevencija povrede meniskusa nije moguća u svakom slučaju, ali rizici mogu da se smanje. Neophodno je da deca koja se profesionalno bave sportom imaju trenere zato što dobri treneri mogu da usmere decu na vežbe koje obezbeđuju zaštitu od povreda, umesto da ih instruišu da odmah počnu da trče. Naglašavajući važnost podučavanja dece u vezi sa zaštitom od povreda, profesor Ozgur Četik kaže: „Izbegavanje povreda je od ključnog značaja za bavljenje sportskim aktivnostima dugi niz godina. Deca koja su naučena da se štite od povreda su u stanju da ih i izbegavaju. Međutim, ne treba zaboraviti da čak ni to ne smanjuje rizik od povreda na nulu.“