Inovacije i tehnološki napredak u lečenju, kao i trendovi koji postepeno vode ka proizvodnji veštačkog pankreasa i najnovijih dostignuća vezanih za merenje glukoze koji funkcionišu poput pametnih telefona, imaju za cilj da povećaju kvalitet života dijabetičara
Dijabetes, koja ima negativan efekat na kvalitet života i životni vek, napreduje tiho kad nije na vreme dijagnostikovan. Ovo je bolest čija stopa incidence je u porastu u poslednje vreme. Mnogi dijabetičari nisu ni svesni da imaju bolest. Svesnost prisustva dijabetesa i sprovođenja neophodnih promena u načinu života je od suštinskog značaja za sprečavanje štete koju ova bolest može izazvati. U ovom članku, delimo sa vama informacije koju smo dobili od dr Jaser Suleimanoglu, specijaliste za dijabetes Klinike Adžibadem Bagdat Street poliklinika, o dijabetesu i lečenju.
Broj onih koji imaju dijabetes a da uopšte nisu svesni da su bolesni nije mali. Kako se manifestuje ova bolest?
Dijabetes se razvija u dva oblika – tip 1 i tip 2. Tip 1 se generalno razvija kod dece. Može se manifestovati kroz iznenadni stres, teške oblike gripa ili infekcije urinarnog trakta. Decu dijabetičare uglavnom dovode kod lekara zbog problema kao što su često mokrenje i suva usta. Bolest se može dijagnostikovati trenutno putem detekcije visokog nivoa glukoze u urinu ili krvi pacijenata. Ova deca, međutim, čine samo 5% ukupne dijabetesne populacije. U lečenju dijabetesa tip 1, pacijenti se odmah stavljaju na insulin i pod strogi nadzor. Pravi problem su oni u preostalih 95% stanovništva. Ova grupa, koja obično uključuje pojedince u dobi od 35 ili 40, sastoje se od gojaznih osoba sa porodičnom istorijom dijabetesa koji ne vežbaju ili se nezdravo hrane. Oni koji rade po ceo dan, i ne jedu redovno ili na vreme su, takođe, u ovoj grupi. Bolest obično ima tendenciju da polako i podmuklo napreduje u organima tih ljudi.
Ona se pojavljuje sa simptomima kao što potreba za slatkišima, osećanje frustriranosti usled gladi, pospanost posle obroka i želje za određenom hranom. Tip 2 dijabetesa i sam se pojavljuje u dva oblika i to su granični dijabetes – stanje koje ne pokazuju simptome, i normalni dijabetes, bolest koja nastaje sa određenim simptomima. Grupu sa najvećim rizikom čine ljudi sa graničnim dijabetesom. Pošto ovi ljudi ne osećaju potrebu da konsultuju lekara, oni nisu ni svesni da imaju zdravstveni probem. Oni jednostavno veruju da vole hranu i dobijaju na težini zbog toga. Oni sa normalnim dijabetesom, dobijaju dijagnozu i odmah se leče.
Da li je moguć potpuni oporavak od dijabetesa?
U slučajevima gde je bolest očigledna, 50 do 60% funkcija pankreasa je već izgubljeno. To je stanje koje traje čitavog života. Lečenje zahteva promene u načinu života, zdravu ishranu, vežbanje i uzimanje lekova. Važno je očuvati nivo glukoze, odnosno, držati ga pod kontrolom, jer je tako moguće sprečiti oštećenja organa koja mogu nastati usled dijabetesa.
Možete li nam reći više o inovacijama u lečenju ove bolesti koja je zahvatila čitav svet?
Medicinska terapija podrazumeva primenu tableta ili insulin ili oba. Tu je i tehnološki razvoj koji se ogleda u proizvodima koji povećavaju komfor pacijenta. Na primer, dešavalo se u prošlosti da merenje glukoze u krvi da pogrešne rezultate. Sada je moguće nivo glukoze izmeriti za tri do 10 sekundi sa rezultatima visoke preciznosti koji su veoma blizu stvarnim nivoima glukoze. Osim toga, pojedini savremeni računarski programi mogu pomoći u obračunu dnevnih prehrambenih potrebe pacijenata, na osnovu nivoa masti, proteina i šećera u hrani koju konzumiraju.
Drugi razvoj u ovoj oblasti obuhvata senzore koji bi ljudi koristili kako bi izmerili nivo glukoze u krvi. Senzori koji se postavljaju ispod kože, postepeno će postati dostupni za javnu upotrebu za najviše godinu do dve. Ovi senzori trenutno mogu da se koriste za praćenje nivoa glukoze u krvi putem aplikacije na mobilnom telefonu. Najveći problem u lečenju dijabetesa je gubitak svesti koji se javlja u slučajevima kada je nivo glukoze u krvi nizak (stanje poznato kao dijabetička koma) i sreće se kod onih koji koriste insulin i lekove. Insulinske pumpe, koje dolaze do izražaja u ovom slučaju, mogu se koristiti za povećanje udobnosti pacijenta. Ovaj metod određuje količinu insulina potrebnih organizmu. Još jedna novina je i razvoj veštačkog pankreasa. Pankreas oslobađa insulin kada se povećava nivo krvi i luči glukagon koji ima efekte koji su suprotni efektima insulina kada nivo krvi opada. Budući da trenutno ne postoje proizvodi koji su u stanju da obavljaju obe ove funkcije, pacijenti su primorani da sami uzimaju hormone. Stoga, smatra se da će nastanak veštačkog pankreasa značajno povećati udobnost pacijenata.