Naučnici vode konstantnu borbu protiv raka. Dok, sa jedne strane, razvijaju pametne preparate za uništenje ćelija raka, sa druge strane obijaju brave na vratima iza kojih se nalaze metode koje omogućavaju ćelijama imunog sistema da uklone kancerogena tkiva. Fokus je na:
Profesor Gökhan Demir, onkolog u bolnici Acıbadem Maslak i doktor Mustafa Canhoroz, klinički onkolog u bolnici Acıbadem Eskişehir objašnjavaju ove pristupe u lečenju raka.
Profesor Gökhan Demir navodi da je cilj imuno-onkologije da se stimulišu ćelije imunološkog sistema za borbu protiv raka i da se imunološkom sistemu omogući da uspostavi kontrolu nad rakom.
Predviđa se da će za 10 godina, na svakih 100 pacijenata koji boluju od tumora njih 60 osetiti poboljšanje od imuno-onkoloških tretmana. Ovi lekovi ne prouzrokuju gubitak kose, ni mučninu. Sada pacijenti mogu da prime najefikasnije lekove a da pritom ne moraju da prolaze kroz pokušaje i poraze, a mogu se i zaštititi od neželjenih dejstava. U ovom momentu, lekari specijalisti mogu da primene ciljano lečenje u 20% slučajeva raka dojke i želuca. Taj procenat varira od 3 do 10% u nekim podvrstama raka pluća. U 50% slučajeva raka debelog creva moguće je otkriti mutaciju i primeniti lečenje u skladu sa njom.
Profesor Demir također navodi da to predstavlja revolucionarni novi proizvod u vrstama lečenja koje uključuju stimulaciju imunog sistema i kaže: „Nakon primene na melanomima, vrsti raka kože, videli smo da su lekovi inhibitori veoma efikasni, a veoma su efikasni i u terapiji kod raka pluća. Trenutno se sprovodi veliki broj istraživanja u borbi protiv raka stimulacijom imunološkog sistema u grupama multiplih tumora, uključujući rak dojke, prostate, pankreasa i mnoge druge”.
Doktor Mustafa Canhoroz rezimira postupak u konvencionalnoj hemoterapiji na sledeći način: „Hemoterapija nema nikakve određene ciljeve. Primenjeni lekovi šire se kroz organizam i utiču na zdrave ćelije u postupku deobe, ne razlikujući ove ćelije od kancerogenog tkiva.”