Šta pacijenti mogu da očekuju u lečenju raka dojke?
Istraživanja raka dojke, oboljenja koje se može lečiti, dala su veoma optimistične rezultate. Većina novih metoda, koje su trenutno i dalje u fazi istraživanja, još uvek se ne primenjuju. Međutim, predviđa se da će biti uvrštene među standardne tehnike lečenja u budućnosti.
Istraživanja karcinoma dojke, koji se javlja kod jedne u osam žena, sprovode se širom sveta. Iako se nijedna od dobijenih metoda još uvek ne primenjuje u klinikama, stručnjaci kažu da one mogu da postanu standardne intervencije u bliskoj budućnosti. Vanredni profesor Tamer Karšida, specijalista opšte hirurgije i rukovodilac u bolnici Acıbadem Taksim, kaže da istraživanja raka dojke mogu da se podele u četiri glavne kategorije: istraživanja o uzrocima, istraživanja o smanjivanju rizika i istraživanja o terapijama, novim laboratorijskim testovima i tehnikama snimanja.
Prilikom pregledanja studija o uzrocima oboljenja izdvajaju se istraživanja o tome kako fizička aktivnost, poremećaji težine i ishrana utiču na rak dojke. Vanredni profesor Karšida navodi da su među pomenutim studijama one o sunčevoj svetlosti naročito upečatljive i kaže: „Postoji studija koja ukazuje na to da su osobe koje se više izlažu sunčevoj svetlosti ili drugim vrstama svetlosti pod manjim rizikom od dobijanja raka dojke u poređenju sa osobama koje više vremena provode u zatvorenim prostorima.“
Postoje i istraživanja sa nalazima koji ukazuju na to da prekomerna težina, prevelika količina masnih namirnica u ishrani i sedentaran način života povećavaju rizik od raka. Vanredni profesor Karšida podelio je sa nama sledeće informacije na ovu temu: „Ono što je bitno ovde su opšti saveti koji se daju za sve vrste karcinoma, npr. sveže voće i povrće u ishrani i izbegavanje prerađene hrane su primeri tih saveta.
Međutim, najvažnija stvar je da osoba zna da je fizička aktivnost korisna i da je neophodno biti pažljiviji u pogledu uključivanja masnih namirnica u ishranu.“
Drugi deo istraživanja o uzrocima raka dojke sastoji se iz genetskih studija. Nastavljaju se istraživanja o efikasnoj upotrebi genetskih testova, naročito za mutacije BRCA1 i BRCA2 gena. Vanredni profesor Karšida objašnjava istraživanje o genskim mutacijama sledećim rečima: „Genske mutacije koje se identifikuju mimo BRCA1 i BRCA2 mutacija ne moraju da znače mnogo kada se analiziraju odvojeno, ali mogućnost da one mogu da predstavljaju faktore rizika postaje pitanje koje treba razmotriti prilikom procenjivanja u kombinaciji sa drugim faktorima. Takve male genske mutacije takođe otvaraju istraživački prostor za nove studije. Slično istraživanju o uticaju izloženosti sunčevoj svetlosti, postoje i druge studije koje se fokusiraju na mogućnost povećanja rizika od raka dojke zbog ambijentalnih faktora. U savremenom poslovnom životu žene često zanemaruju odmor koji je neophodan kako bi se organizam oporavio. Čak i odlazak u krevet u kasnim satima može da bude negativan faktor za zdravlje žene.“
Pored hirurgije, lečenje karcinoma dojke uključuje i terapiju lekovima i hormonsku terapiju. Postoje studije o potencijalu hormonskih terapija za smanjivanje rizika od raka dojke. Vanredni profesor Karšida kaže: „Zbog neželjenih nuspojava, hormoni nikada nisu korišćeni za praćenje u prevenciji raka dojke. Trenutno se istraživanja fokusiraju na to da li lekovi koji se obično koriste nakon operacije raka dojke mogu takođe da se koriste za prevenciju raka dojke. U ovom trenutku, postoji veliki broj nuspojava koje proizilaze iz tih preventivnih terapija. Međutim, mogućnost proizvodnje lekova sa manjim nuspojavama ima potencijal za optimistične rezultate.
Takođe se nastavljaju istraživanja o tome kako vitamin A doprinosi lečenju karcinoma dojke i osteoporoze, kao i lekovima za visok holesterol. U tom kontekstu, smatra se da ekstrakti semenki grožđa, folna kiselina i masne kiseline kao što je omega 3, kao i vitamini B6 i B12, utiču na smanjenje rizika od raka dojke kada se uključe u ishranu kao suplementi. Međutim, vanredni profesor Karšida ističe da se efekte ovih suplemenata ne treba posmatrati kao prevenciju raka dojke.
Tumorska formacija koja se nalazi na unutrašnjoj strani mlečnih kanala i koja izgleda slično tumorima u ranom stadijumu naziva se DCIS (engl. Ductal Carcinoma in Situ; srp. duktalni karcinom in situ). Međutim, istraživači još uvek ne znaju koje vrste DCIS napreduju agresivno i transformišu se u invazivne karcinome širenjem na druge delove dojke. Kako bi se predvidelo ponašanje takvih karcinoma, procenjuje se vrednost koja se naziva „oncotype DX“. Test koji se odnosi na ovaj rezultat podrazumeva procenu mogućnosti vraćanja bolesti i – ukoliko nije primenjena radioterapija – rizika od pojave novog karcinoma u istoj dojci.
„Ono što je bitno ovde su opšti saveti koji se daju za sve vrste karcinoma, npr. sveže voće i povrće u ishrani i izbegavanje prerađene hrane su primeri tih saveta.“
Istraživanje samog oboljenja uključuje proučavanje ćelija tumora unutar cirkulacionog sistema. Vanredni profesor Tamer Karšida navodi da postoji kontinuirano istraživanje o načinima za utvrđivanje lokacije tih ćelija putem testova krvi: „Nakon operacije, rak dojke je eliminisan. Tumorske ćelije koje cirkulišu u krvi se proučavaju da bi se utvrdilo da li njihovo otkrivanje u krvi kasnije može da bude indikacija vraćanja bolesti i da li one mogu da predstavljaju faktor u proceni efikasnosti nakon lečenja uznapredovalog raka dojke. Smatra se da njihova upotreba može da posluži kao metoda za raniju dijagnozu ili u budućim kontrolama. Ovo ima potencijal za otkrivanje tumora u ranijoj fazi u poređenju sa fazama koje se otkrivaju putem snimanja, ali još uvek se ne koristi u kliničke svrhe.“
Najnovije metode snimanja uključuju 3D tomosintezu, koja se koristi u bolnici Acıbadem Taksim. Vanredni profesor Karšida navodi da ima mnogo slučajeva tumora koji nisu otkriveni mamografijom i drugim kontrolnim procedurama i u Turskoj i u inostranstvu, a koji su detektovani tek uz pomoć 3D tomosinteze. Postoje i uređaji koji proizvode molekularne snimke grudi uz pomoć scintimamografije. Pregled podrazumeva upotrebu radioaktivne test-supstance koji se naziva „obeleživač“ i koja se vezuje za ćelije raka dojke i primenjuje se intravenozno. Nakon injekcije, za dobijanje snimaka koristi se posebna kamera. Vanredni profesor Karšida podelio je sa nama sledeće informacije o lekovima nove generacije: „Postoje studije o grupi lekova koji se nazivaju „lekovima za ciljanu terapiju“. Lekovi koji se vezuju za određeni gen za potrebe njegovog lečenja izazivaju poseban optimizam za budućnost.“