Jeste li ikada pomislili koliko je hrana koju jedemo korisna ili štetna za naše zdravlje? Vaša ishrana zapravo je investicija u vaše zdravlje.
Način ishrane ima svoju jako značajnu ulogu u nastanku raka, jednog od najvećih zdravstvenih problema. Znači, ono što jedete jednako je važno kao i količina koju konzumirate.
Zdrava ishrana podrazumeva upotrebu pet osnovnih grupa prehrambenih proizvoda potrebnih našem telu. Kao što mnogi od nas znaju, to su mleko, meso-riba, povrće-voće, žitarice i masti. Što se tiče mleka i mlečnih proizvoda, probiotičke namirnice regulišu crevnu floru. U tu svrhu potrebno je svakoga dana konzumirati jednu čašu kefira i četiri kašike jogurta. Druga grupa namirnica koja štiti crevnu floru i pomaže rast korisnih bakterija zahvaljujući svom sadržaju vlakana su mahunarke. Konzumacija mahunarki 2 do 3 dana sedmično osigurava brojne važne prednosti koje, među ostalim, obuhvataju regulaciju glukoze u krvi i prevenciju raka rektuma.
Losos, skuša i srdele, namirnice su s najvećom količinom omega-3 masnih kiselina efikasnih u zaštiti ćelija očiju i mozga. S druge strane, treba pripaziti na crveno meso koje je bogato gvožđem, cinkom, magnezijumom, kalijumom i selenom. Svetska zdravstvena organizacija objavila je da 50 grama prerađenog mesa na dan povećava rizik od raka debelog creva za 18 posto. Opšte je poznata naučna činjenica da česta konzumacija prerađenog mesa, poput kobasica, salama i šunke, može uzrokovati rak.
Važnost povrća i voća u vašoj ishrani posebno je efikasna. Dnevno treba pojesti najmanje 3 do 5 porcija voća-povrća. Što više šarenog voća i povrća jedete, unosite više antioksidansa. Uvek birajte voće i povrće tamnije boje. Vodite računa o količinama tamnozelenog povrća, poput blitve, spanaća i kelja; tamnocrvena hrana, kao što su nar/šipak i borovnica; tamnožuto-narandžaste, kao što su kajsije, šargarepa i bundeva; ljubičasta hrana, kao što je zelen; i belo kao što su beli i crni luk.
Žitarice koje sadrže ugljene hidrate, proteine, vitamine B i E te minerale, poput magnezijuma, gvožđa i cinka, najvažniji su izvor energije za naše telo. Ipak, trebalo bi izbegavati jednostavne ugljene hidrate kao što su belo brašno, pririnač, šećer, med i džem. Ova hrana brzo podiže nivo glukoze u krvi i podstiče telo na lučenje insulina. Lučenjem insulina, višak šećera skladišti se u krvi u obliku masti. Nažalost, povećana količina masti u telu otvara put bolestima i raku. Stoga je ključno jesti hranu pripremljenu od neprerađenih žitarica poput celih zrna pšenice, raži, zobi i bulgura.
Biljna ulja štite od raka. S druge strane, nemojte koristiti više od dve kašike biljnog ulja dok kuvate količinu od jednog kilograma povrća, jer prekomerno unošenje ulja može uzrokovati stres i oslabiti imuni sistem. Ne smete dodavati ulje dok kuvate hranu sa životinjskom masnoćom, kao što su meso, piletina i riba. Dodajte ulje nakon što je jelo kuvano, a ne pre kuvanja što je više moguće. Da sprečite gubitak vitamina E, ulja se mogu izložiti svetlu i kiseoniku tokom skladištenja.
Ako želite da zaštitite svoje telo od raka, sledeće čudesne namirnice uvek treba da imate kod kuće.
Proučite ponovno svoje prehrambene navike i postavite nova pravila ishrane u borbi protiv raka. Pridržavajte se idućih pravila za ishranu:
*Informacije na našoj web stranici nemaju za cilj da daju smernice za dijagnozu i lečenje. Nemojte sprovoditi dijagnostičke i terapijske postupke pre savetovanja s lekarom. Članci sadrže informacije o terapijskim, zdravstvenim uslugama Acıbadem Healthcare Group.