RANA DIJAGNOZA KLJUČ ZA POTPUNI OPORAVAK KOD KANCERA REKTUMA
Rak debelog creva, koji je postao drugi najčešći tip raka u Turskoj nalazi na trećem mestu među najčešćim tipovima raka širom sveta. Rana dijagnoza kod karcinoma rektuma spašava živote; kada je bolest otkrivena u prvoj fazi i odmah hirurški tretirana stopa oporavka ide i do 100%.
Rak je sve češća noćna mora modernog doba koja nastaje zbog nezdrave ishrane, neaktivnosti, prekomerne težine, štetnih navika i stresa. Neke vrste raka skreću pažnju brzinom povećanja njihove stope incidence. Kancer rektuma je jedan od njih! Najniži deo debelog creva, čija dužina je 12 do 16 cm naziva se rektum i maligni tumori koje nastaju u ovoj oblasti se kolektivno nazivaju rektume. Rektuma je treći najčešći tip raka u svetu. Profesor Bilgi Baća, šef opšte hirurgije Odeljenja Adžıbadem Univerzitetske Atakent bolnice, kaže da nezdrava ishrana i faktori životne sredine su među osnovnim kriterijumima rizika za karcinom rektuma i ističe da je prekomerna potrošnja mesa, velika količina masne hrane u ishrani i nedovoljne potrošnje voća, povrća i hrane bogate vlaknima put do karcinoma rektuma. Razvoj karcinoma rektuma može nastati i zbog genetskih faktora, ili bolesti, poput, ulceroznog kolitisa.
Hemoroidi mogu da sakriju bolest
Problem kod karcinoma rektuma je u tome što hemoroidi mogu da prikriju ovu bolest. Simptom krvi u stolici, jedan od najvažnijih pokazatelja raka, pojavljuje se i kod hemoroida i zato ljudi imaju tendenciju da budu potpuno nesvesni da su ove promene pokazatelj bolesti koja može dovesti do smrti. Prof. dr Bilgi ističe da simptomi raka debelog creva variraju u skladu sa lokacijom bolesti. Glavni simptomi su česta stolica i to četiri ili pet puta dnevno, kada osoba prekomerno dugo vremena provede dok vrše nuždu osećajući stalno potrebu da se prazni, kao i krvarenje. Ljudi koji imaju bilo koji od ovih simptoma apsolutno moraju biti pregledani od opšteg hirurga i proći kolonoskopiju, ako su stariji od 50 godina.
Prof Bilgi navodi da će oko 70 do 80% pacijenata konsultovati opšteg hirurga dok je bolest u drugoj ili trećoj fazi, i da su u ovim fazama, takođe, uključeni rektalni zidovi i sumnje o formiranju limfnih čvorova.
Kolonoskopija neophodna za starije od 50 godina
Rektuma se najčešće javlja kod osoba starijih od 50. Ljudi stariji od 50 godina moraju da se podvrgnu kolonoskopiji, bez obzira na to da li imaju simptome ili ne .
„Ukoliko postoje sumnjivi nalazi i porodična istorija koja uključuje bolesti, dovoljno je da se ljudi podvrgnu kolonoskopiji na svakih 10 godina. Ako se ustanovi prisustvo formacija, kao što je polip, kolonoskopija treba da se radi pet godina nakon polipektomije i ako rezultati pokažu prisustvo raka, neophodno je izvršiti joše jednu godinu dana nakon operacije. Osim toga, ako postoji neko sa rakom debelog crva u porodičnoj istoriji pacijenta, pacijent treba da počne sa kolonoskopijom 10 godina pre nego što napuni godine u kojima je njegov rođak dobio bolest „, ističe naš sagovornik.
Najvažnija je rana dijagnoza!
Ukoliko se bolest otkrije u prvoj fazi stopa petogodišnjeg preživljavanja je skoro 100%. Stepen uspeha je 60 to 80% kada se bolest otkrije u drugoj fazi, 50 do 60% u trećoj i oko 20% u četvrtoj.
Operacija je najidealnije lečenje u prvoj fazi bolesti
Prof. dr Bilgi naglašava da je najbolji tretman u prvoj fazi operacija i navodi da je stopa rizika za limfne metastaze približno 20%, čak i prvom stadijumu bolesti. Lekari obično operaciju preporučuju u drugom stadijumu bolesti, međutim, kancer rektuma se razlikuje od raka debelog creva u tome što je znatno opasniji jer zahvata crevni zid, tako da je u potpunosti neophodna jednonedeljna hemoterapija ili dugoročna (pet nedelja) radioterapija pre operacije. Onda se čeka dva meseca pre izvođenja operacije.
Novi tretman – METODE KOJE VRAĆAJU NADU
Značajan napredak u lečenju bolesti je to što se operacija može izvoditi metodom laparoskopske hirurgije ili, drugim rečima, zatvorenom operacijom, kao i pomoću potpuno opremljenih robota. Laparoskopska metoda ima glavnu ulogu u hirurgiji rektuma i da daje pacijentima mnoge prednosti u odnosu na klasičnu operaciju. Na primer, pacijenti koji prolaze kroz laparoskopske operacije mogu brzo da se pridignu i vrate na posao za samo nekoliko dana zbog manjeg bola, gubitka krvi i malo rezova; laparoskopska hirurgija takođe smanjuje period hospitalizacije i smanjuje rizik od infekcije rane, incizionih kila i trbušnih priraslica. U Adžibademu se obavljaju laparoskopske operacije preko robotske hirurgije. Naš sagovornik naglašava da upotreba robota u potpunosti zavisi od bolničkih uslova i iskustva hirurga.
VISOKA vidljivost u uskim oblastima
Robotska metoda je posebno važna u hirurgiji rektuma. Ona pruža veliku vidljivost sa većom blizinom u uskim oblastima i omogućava bolju preglednost najmanjih i najfinijih detalja. Profesor Bilgi navodi da je neophodno izbeći nanošenje štete okolnom tkivu.
„Moramo da zaštitimo nerve koji podržavaju urinarne i seksualne funkcije pacijenta. Laparoskopsko snimanje omogućava veće slike i lakšu zaštitu nerava. Robotska hirurgija obezbeđuje veću pokretljivost nego konvencionalna laparoskopske hirurgija. Pruža 3D slike visokog kvaliteta sa više detalja, eliminiše problem trešenja ruke i može obavljati radnje koje se ne mogu uraditi ručno. Na primer, roboti imaju mogućnost pokreta pod uglovima do 540 stepeni“, kaže prof. dr Bilgi.
