Terapije za rak dojke: hemoterapija, zračenje i hormonsko lečenje

Šta obuhvataju terapije za rak dojke?

Terapije za rak dojke nisu iste za svaku osobu. Plan lečenja zavisi od tipa tumora, veličine i proširenosti bolesti, prisustva hormonskih receptora, HER2 statusa, godina, menopauzalnog statusa i opšteg zdravstvenog stanja. Često se kombinuje više metoda kako bi se postigao najbolji mogući efekat.

Hemoterapija, zračenje i hormonsko lečenje imaju različitu ulogu. Hemoterapija deluje sistemski i utiče na ćelije raka u celom telu. Zračenje je lokalna terapija koja deluje na određeno područje. Hormonsko lečenje se koristi kod tumora koji rastu pod uticajem hormona.

Hemoterapija: kada se koristi i kako deluje

Hemoterapija je lečenje lekovima koji uništavaju brzo rastuće ćelije. Kod raka dojke može se dati pre operacije, posle operacije ili kod uznapredovale bolesti. Pre operacije može da smanji tumor i olakša hirurški zahvat. Posle operacije može da smanji rizik da se bolest vrati.

Ova terapija se najčešće daje u ciklusima, sa periodima odmora između doza. Način primene i trajanje zavise od protokola lečenja. Tim lekara prati krvnu sliku, opšte stanje i moguće neželjene efekte tokom terapije.

Najčešći neželjeni efekti hemoterapije

• umor i slabost
• mučnina ili povraćanje
• opadanje kose
• smanjen broj krvnih ćelija
• pojačana sklonost infekcijama
• promene apetita i ukusa

Neće svaka osoba imati iste tegobe. Važno je prijaviti timu za lečenje svaku novu temperaturu, krvarenje, izražen umor ili druge simptome koji remete svakodnevni život.

Zračenje: precizno lečenje na određenom području

Zračenje, odnosno radioterapija, koristi visokoenergetske zrake kako bi uništilo preostale ćelije raka u dojci, zidu grudnog koša ili limfnim čvorovima. Najčešće se primenjuje nakon operacije, posebno kada postoji potreba da se smanji rizik od lokalnog povratka bolesti.

Zračenje se planira veoma precizno. Pre početka terapije radi se planiranje položaja tela i područja koje će biti tretirano. Terapija se obično sprovodi u više dolazaka, a raspored i trajanje određuje radioterapijski tim.

Mogući neželjeni efekti zračenja

• crvenilo ili osetljivost kože
• suvoća i iritacija kože
• umor
• osećaj zatezanja u području lečenja
• privremene promene u teksturi kože

Tokom zračenja važno je negovati kožu prema uputstvu tima, izbegavati agresivne preparate i prijaviti ako se pojavi jača iritacija, bol ili otok.

Hormonsko lečenje: kada je pravi izbor

Hormonsko lečenje se primenjuje kod hormonski receptor pozitivnog raka dojke, kada tumor raste pod uticajem estrogena i/ili progesterona. Cilj je da se blokira delovanje hormona ili smanji njihova dostupnost tumoru. Ova terapija se može davati posle operacije, ponekad i duže vreme, kako bi se smanjio rizik od povratka bolesti.

U terapiji se mogu koristiti različiti lekovi, u zavisnosti od menopauzalnog statusa i drugih medicinskih faktora. Važno je da pacijentkinja redovno uzima terapiju i dolazi na kontrole, jer se efekat oslanja na doslednost.

Šta pacijentkinje mogu da osete tokom hormonskog lečenja

• valunzi i znojenje
• promene raspoloženja
• bolovi u zglobovima ili mišićima
• suvoća vagine
• promene u menstruaciji ili prestanak menstruacije

Neželjeni efekti se razlikuju od osobe do osobe. Ako su tegobe izražene, lekar može predložiti dodatne mere za ublažavanje simptoma ili prilagođavanje plana lečenja.

Kako lekari biraju terapiju

Izbor terapije za rak dojke zasniva se na više nalaza. Patohistološki nalaz, hormonski receptori, HER2 status i stadijum bolesti pomažu timu da proceni koje lečenje ima najviše smisla. U obzir se uzimaju i planovi za operaciju, oporavak i svakodnevne obaveze pacijentkinje.

Često je potrebno kombinovati terapije redosledom koji određuje onkološki tim. Na primer, hemoterapija može prethoditi operaciji, a zračenje i hormonsko lečenje mogu uslediti nakon toga. Kod nekih pacijentkinja primarna terapija je hormonska, dok druge najpre primaju hemoterapiju.

Kako da se pripremite za lečenje

Pre početka terapije korisno je da postavite pitanja o cilju lečenja, trajanju, mogućim neželjenim efektima i tome kada treba odmah da se javite lekaru. Ponesite spisak svih lekova i suplemenata koje koristite, kao i podatke o ranijim bolestima i alergijama.

• Dogovorite se ko će vas pratiti na terapiju ako je potrebno.
• Organizujte obroke, odmor i obaveze unapred.
• Raspitajte se o podršci za očuvanje plodnosti ako je to važno za vas.
• Pratite simptome i vodite beleške između kontrola.

Kada potražiti pomoć odmah

Tokom terapije kontaktirajte lekara bez odlaganja ako imate temperaturu, otežano disanje, bol u grudima, jače krvarenje, nekontrolisano povraćanje, jaku slabost ili znakove infekcije. Brza reakcija može pomoći da se terapija bezbednije nastavi.

Život tokom terapije

Mnoge osobe tokom lečenja mogu nastaviti deo svakodnevnih aktivnosti, ali je važno da slušaju telo i usklađuju tempo sa energijom i savetima lekara. Odmor, uravnotežena ishrana, blaga fizička aktivnost prema mogućnostima i podrška porodice ili psihologa mogu pomoći u nošenju sa terapijom.

Terapije za rak dojke predstavljaju važan deo savremenog lečenja i često se uspešno kombinuju radi kontrole bolesti i smanjenja rizika od povratka. Najbolji plan je onaj koji je prilagođen vašem tipu tumora i vašem opštem stanju, uz redovne kontrole i otvorenu komunikaciju sa timom koji vas leči.

FAQ

Da li je hemoterapija obavezna kod raka dojke?

Ne. Hemoterapija se preporučuje samo kada procena tima pokaže da će verovatno doneti korist u odnosu na rizike i vrstu tumora.

Da li se zračenje daje posle svake operacije dojke?

Ne uvek. Potreba za zračenjem zavisi od vrste operacije, stadijuma bolesti i nalaza na patohistologiji.

Koliko traje hormonsko lečenje raka dojke?

Trajanje zavisi od tipa tumora i plana lečenja, a o tome odlučuje onkolog uz redovne kontrole i praćenje neželjenih efekata.

Mogu li da radim tokom terapije?

Mnoge osobe mogu da nastave deo aktivnosti, ali je važno prilagoditi obaveze umoru, simptomima i savetima lekara.

Kada treba da se javim lekaru tokom terapije?

Odmah se javite ako imate temperaturu, otežano disanje, jače krvarenje, bol u grudima ili izražene simptome infekcije.