Rak Dojke

Rak dojke, simptomi, faze i lečenje

Karcinom dojke predstavlja najčešću malignu bolest kod žena. Acıbadem obezbeđuje medicinsku negu vrhunskog kvaliteta, usluge dijagnostikovanja i terapije sa izvrsnim rezultatima.

Udružujemo se u partnerstvo u borbi protiv raka dojke i to partnerstvo započinjemo od faze ranog dijagnostikovanja do kraja vašeg lečenja. Sa više od 20 godina iskustva, ekipom od 50 specijalizovanih zdravstvenih radnika, tehnološkim inovacijama svetske klase i multidisciplinarnim pristupom, tu smo da pobedimo rak dojke.

Šta je karcinom dojke?

Karcinom dojke nastaje kada ćelije počnu abnormalno da rastu i razmnožavaju se van kontrole. Te ćelije čine tumorsku masu koja može biti benigna (dobroćudna) ili maligna (zloćudna). Benigni tumori su abnormalne izrasline koje se ne šire izvan dojke i nisu opasni po zdravlje. Rak dojke odnosi se na maligni tumor koji nastaje u kanalima ili režnjevima dojke, uz potencijal da se proširi u druga tkiva i organe (metastaze).

Kako izgleda karcinom dojke?

Rane znakove raka dojke po pravilu lakše je osetiti nego videti. Redovni samopregledi pomažu ženama da na vreme uoče bilo koju promenu. Rak dojke često se može manifestovati kao izraslina u dojci. IIpak, neki tipovi karcinoma dojke ne moraju stvarati nikakve izrasline u dojkama. Nisu sve izrasline u dojkama maligne, kao što su ciste ili fibroadenomi. Ukoliko napipate izraslinu u dojci koju do tada niste primećivali, posebno ukoliko je ona čvrsta i nepomična, ODMAH se obratite lekaru!

Uzroci nastanka raka dojke

Tačni uzroci koji utiču na nastanak raka dojke još uvek su nejasni. Glavni rizici kojih smo svesni jesu pol i godine, odnosno starenje. Dve trećine obolelih od raka dojke su žene starije od 50 godina, a većina ostalih je starosne dobi između 39. i 49. godina. Nasledne genske mutacije uzrokuju do 10% slučajeva raka dojke. Nasledna mutacija gena supresora tumora BRCA1 ili BRCA2 značajno povećava rizik od razvoja ove bolesti. Osim toga, mogućnost da žena, čija je majka, sestra ili kći imala rak dojke, takođe oboli od raka dojke, dva do tri puta je veća. Danas se svi koji imaju porodičnu anamnezu mogu genetski testirati, proceniti rizike i doneti odluku o svom zdravlju zasnovanu na pravim informacijama.

Uz faktore rizika koje ne možemo kontrolisati, postoje neke životne navike koje možemo promeniti te tako poboljšali svoje šanse. Prekomerna težina, na primer, povećava rizik od raka dojke, posebno kod žena u menopauzi. Žene koje koriste kontraceptivne pilule, hormonsku zamensku terapiju, nemaju dece ili su dobile prvo dete nakon 30. godine takođe mogu biti deo rizične grupe. Nedovoljna fizička aktivnost i konzumacija alkohola takođe povećavaju rizik. U isto vreme, redovna fizička aktivnost smanjuju rizik od dobijanja raka dojke.

Mogu li muškarci dobiti karcinom dojke?

Bolest se najčešće javlja kod žena, ali važno je znati da i muškarci mogu dobiti rak dojke. Muškarci čine manje od jedan posto svih otkrivenih slučajeva. Rak dojke kod muškaraca nastaje u tkivu dojke, baš kao i kod žena. Porodična anamneza, neki genetski poremećaji, izloženost estrogenu ili zračenju, uz gojaznost i konzumaciju alkohola, mogu doprineti većem riziku od nastanka raka dojke kod muškarca. Zbog nedostatka svesti muškarci često zanemaruju rane znakove bolesti te se tek u kasnijim fazama savetuju s lekarom. Otkrije li se rano, rak dojke kod muškarca ima sličnu prognozu i stopu preživljavanja kao i kod žena.

Rani znakovi karcinoma dojke

U ranim fazama karcinoma dojke, najveći broj žena nema nikakvu simptomatologiju. Stoga je redovnost samopregleda ključna za rano otkrivanje.

Simptomi karcinoma dojke

Rak dojke najčešće se povezuje sa prisustvom izrasline u dojci ili ispod pazuha. Međutim, postoje i drugi znakovi upozorenja, koji mogu uključiti:

Promenu u veličini, obliku ili teksturi dojke;
Deformacije bradavica, poput povlačenja bradavice (okretanje prema unutra) ili inverzija;
Promene na koži, poput udubljenja na površini, takozvane „kore od pomorandže“, različite iritacije i osipi;
Mramorasto područje ispod kože;
Iscedak iz bradavica koji može biti bistar, žućkast, krvav, itd.
Bol u dojkama koji nije povezan sa menstruacijom;
Svaki drugačiji i neobičan osećaj znak je da se treba javiti lekaru.

Simptomi raka dojke nisu isti kod svih obolelih i zavise od tipa karcinoma.

Tipovi karcinoma dojke

Nisu svi karcinomi dojke isti. Tumor može krenuti iz različitih delova dojke. U gotovo 85% svih slučajeva, tumor nastaje u epitelu kanala koji prenose mleko do bradavice (duktalni karcinom), a preostalih 15% slučajeva nastaje u režnjevima dojke (lobularni karcinom). U retkim slučajevima nastaju u drugim tkivima dojke, i to su obično druge vrste malignima, poput sarkoma i limfoma.

U početku je kancerozni rast ograničen na kanal ili lobulus, koji se naziva karcinom ‘in situ’ ili neinvazivni rak dojke. Vremenom, „in situ“ karcinomi mogu napredovati i infiltrirati se u okolna tkiva, stvarajući invazivni karcinom dojke. Invazivni duktalni karcinom (IDC) najčešći je oblik sa udelom u oko 80% svih slučajeva, a sledi ga invazivni lobularni karcinom (ILC) sa udelom od 10-15%. Postoje i neke retke vrste raka dojke, poput Pagetove bolesti, koja zahvata bradavicu; Phyllodes tumori, koji se razvijaju u vezivnom tkivu dojke; upalni karcinom dojke, kao jedan od veoma agresivnih oblika karcinoma, itd.

Osim navedenog, tumori dojke mogu se odrediti prema statusu njihovih hormonskih receptora. Otprilike dve trećine tumora moraju imati ženske hormone estrogen ili progesteron kako bi rasli i razmnožavali se. Te ćelije raka imaju receptore koji im omogućavaju hvatanje i korišćenje hormona. Klasifikovani su kao ER-pozitivni ili PR-pozitivni. U tim slučajevima, hormonska blokada može zaustaviti rast tumora. Na tumor koji je negativan na hormonske receptore (HR-negativan) hormonska terapija nema uticaja. Rak dojke takođe može biti HER2-pozitivan ili negativan. Odnosi se na nivo proteina koji se naziva ljudski receptor epidermalnog faktora rasta 2. Visok nivo podstiče rast karcinoma, koji se naziva HER2-pozitivni rak dojke. Kada nijedan od tri receptora nije otkriven, onda se to smatra trostruko negativnim karcinomom dojke. Budući da svaka vrsta zahteva drugačiji tretman, precizno testiranje, tj. histopatološko ispitivanje tkiva, ključno je za efikasno lečenje. Tačna dijagnoza vrste karcinoma dojke te faza proširenosti u telu određuju strategiju lečenja i pomažu lekarima da obezbede najbolju moguću negu.

Dijagnostikovanje raka dojke

Postojeća znanja i savremena oprema omogućavaju rano otkrivanje raka dojke, ponekad i godinama pre no što se pojave vidljivi simptomi. Proces dijagnostikovanja obično započinje imidžing tehnikama. Mamograf, koji daje rendgensku sliku dojke i ultrazvuk, koji koristi visokofrekventne zvučne talase odavno su prepoznati kao glavni alati za dijagnostikovanje raka dojke. Specijalizovani centri na raspolaganju imaju različite tehnike mamografije. Digitalna mamografija omogućava dobijanje slika dojke u digitalnom formatu na ekranima računara. 3D mamografija sa tomosintezom daje trodimenzionalne digitalne slike sa niskim dozama zračenja. 4D ultrazvuk dojke ili automatizovani ultrazvuk osigurava jasan uvid čak i u „gustom“ tkivu dojke.

Postavi li se bilo koja sumnja tokom dijagnostičkih procedura, izmenjeno tkivo se delimično ili u celosti uzorkuje i šalje na histopatološki pregled. Ovaj postupak se naziva biopsija. Biopsija se može vršiti na različite načine, obično pomoću uređaja sa specijalno dizajniranom iglom, uz slikovito navođenje.

U ambulanti na jednom mestu, tokom iste posete, pacijenti imaju priliku da obave sve potrebne preglede. Naši iskusni lekari u Acibademu na raspolaganju imaju najsavremeniju opremu za dijagnostikovanje raka dojke, retko dostupnu i to u ograničenom broju ustanova u svetu.

Stadijumi karcinoma dojke

Stadijumi raka dojke opisuju veličinu promene u samoj dojci, ali i njihovo širenje po celom telu (prisustvo udaljenih metastaza). Uobičajena je klasifikacija na skali od 0 do IV, gde veći brojevi označavaju invazivniji karcinom. Stadijum 0 se takođe naziva neinvazivnim rakom dojke ili prekancerom. To znači da postoje abnormalne ćelije, ali one su ograničene na mlečne kanale ili žlezde i nisu zahvatile okolna tkiva (karcinom in situ). S druge strane, rak dojke IV stadijuma označava uznapredovalo stanje u kom se tumor proširio na udaljena tkiva i organe.

Uz određivanje i procenu stadijuma raka dojke dobijaju se dodatne informacije o tome koliko se ćelije raka razlikuju od normalnih i koliko se polako ili brzo očekuje da tumor raste. Karcinom nižeg stadijuma znači da se abnormalne ćelije čine normalnim i najverovatnije će rasti sporo, dok karcinom visokog stadijuma označava suprotnu tendenciju.

Za pacijente sa novom dijagnozom, određivanje stadijuma bolesti, zajedno sa hormonskim receptorom i statusom HER2, od ključne su važnosti i pomoći timu lekara, koji treba da odluči o najboljim opcijama za dalje lečenje.

Lečenje karcinoma dojke

U današnje vreme lečenje raka dojke vrlo je efikasno i postaje sve bolje. Lečenje može uključivati hirurgiju, radioterapiju, hemoterapiju, hormonsku terapiju, ciljanu biološku terapiju ili imunoterapiju.

Hemoterapija. Upotreba lekova za uništavanje ćelija koje brzo rastu, uključujući maligne ćelije, u celom telu. Većina pacijenata dobija ga nakon operacije, ali se može dati i pre operacije s ciljem da se tumor smanji.
Hormonska terapija. To su lekovi koji se koriste za usporavanje rasta ćelija raka blokiranjem hormona ili zaustavljanjem proizvodnje hormona. Samo karcinomi dojke pozitivni na hormonske receptore reaguju na hormonsku terapiju. Obično je to dugotrajno lečenje koje traje 5 do 10 godina kako bi se sprečilo ponovno pojavljivanje karcinoma.
Ciljana terapija. Biološke terapije, rezultat napretka u genetici i molekularnoj biologiji, među najvažnijim su dostignućima u lečenju karcinoma u poslednje vreme. Primenom pomenutih terapija identifikuju se mete prisutne u ćelijama raka, ali se ne utiče na zdrave ćelije u ostalom tkivu. Zdrave ćelije se ne napadaju, a neželjeni simptomi su manji u poređenju sa standardnom hemioterapijom. U zavisnosti od specifične vrste raka dojke, dostupne su različite mogućnosti ciljanog lečenja. Ćelije raka se testiraju kako bi se proverila efikasnost leka.
Imunoterapija. Ova vrsta lečenja potpuno je nova. Imunoterapijom se aktivira imunološki sistem pacijentkinje za borbu protiv malignih ćelija. Može se primeniti na pacijentkinje s trostruko negativnim karcinomom dojke u naprednim fazama.
Radioterapija. Zračenje je terapija za lokalno uništavanje kancerogenih ćelija visokoenergetskim rendgenskim zracima, elektronskim zracima i radioaktivnim izotopima. Radioterapija sprečava rast malignih ćelija i uništava ih. Pacijenti podvrgnuti terapiji zračenjem u Acibademu imaju pristup linearnim akceleratorskim uređajima sa najnovijim tehnološkim odlikama koji obezbeđuju maksimalnu sigurnost i efikasnost.

Centar za lečenje raka dojke Acibadem sa svojim timom stručnjaka pruža ceo spektar različitih terapija za lečenje raka dojke pod istim krovom, uključujući neke od najsavremenijih opcija dostupnih u samo nekoliko klinika u svetu:

Hirurgija. Ovo je obično prvi korak u lečenju, posebno u ranoj fazi raka dojke. Cilj je potpuno ili što je više moguće ukloniti maligno tkivo. Mastektomija podrazumeva uklanjanje cele dojke i u prošlosti je bila veoma česta operacija. Danas se primenjuje u uznapredovalim slučajevima raka dojke ili kada postoji više tumora unutar dojke. U Acibademu je uvek prvi izbor operacija očuvanja dojke koja se zove lumpektomija. Uključuje isecanje (eksciziju) tumora sa oko 1-2 cm zdravog okolnog tkiva. Nakon toga se dojka rekonstruiše onkoplastičnim tehnikama kojima se obezbeđuju dobri kozmetički rezultati. U slučajevima kada je mastektomija neophodna, naši hirurški timovi sposobni su za korišćenje nove metode, poput mastektomije bez bradavica ili mastektomije bez kože. U ovim procedurama se tkivo dojke se iseca, dok se kompleks koža/bradavica-areola čuva za rekonstrukciju dojke.
Hirurgija uz pomoć robota. Robotski hirurški sistem Da Vinci može se koristiti za mastektomiju bez ikakvih rezova na dojci, i obezbediti visok nivo tačnosti. Celo tkivo dojke uklanja se kroz mali rez iz pazuha. Nakon toga sledi postavljanje implanta kroz isti rez. Robotska operacija raka dojke daje bolje estetske rezultate jer na samoj dojci nema ožiljaka, a rez ispod ruke veoma lako može da se prikrije.
Radioterapija jednom dozom. Kod određenih pacijentkinja sa rakom dojke, radioterapija se može završiti u samo jednoj sesiji tokom operacije, pre rekonstrukcije operativne rane, visokom dozom zračenja samo u ovoj regiji, unutar tumorske lezije, a uz zaštitu zdravog okolnog tkiva. Intraoperativna terapija zračenjem (IORT) pomoću robotskog uređaja može se primeniti na tri načina: kod postmenopauzalnih pacijentkinja sa malim tumorima i tumorima, koji su osetljivi na hormone u jednoj dozi nakon operacije koja treba da očuva dojku; kod pacijentkinja u perimenopauzi sa malim tumorima, koji su osetljivi na hormone kao pojačano zračenje; i kod pacijentkinja sa preventivnom mastektomijom, kako bi se smanjio rizik od recidiva.
Neposredna rekonstrukcija dojke. Umesto odložene rekonstrukcije dojke, mnogim pacijentkinjama uklonjeno tkivo može se rekonstruisati tokom iste operacije, korišćenjem implantata ili tkiva pacijentkinje. U Acibademu se primenjuju najnovije rekonstruktivne tehnike za vraćanje prirodnog izgleda dojki.

Stopa preživljavanja nakon karcinoma dojke

Stopa preživljavanja predstavlja postotak obolelih od raka dojke koji prežive određeni period nakon postavljene dijagnoze. U obzir se najčešće uzima preživljavanje u periodu od 5 godina, s obzirom da mogućnost recidiva nakon toga značajno opada.

Inovacije u svetu medicine, dijagnostici i lečenju raka, uzrokovale su povećanja stope preživljavanja. Danas su terapije za lečenje raka dojke veoma efikasne, i prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) dostižu postotak preživljavanja od preko 90% . Međutim, stopa preživljavanja najviše zavisi od vrste raka, njegovog stadijuma, specifičnih karakteristika, ali i stručnosti medicinskog tima zaduženog za lečenje.

Statistika karcinoma dojke

Statistika kaže da će nekih 12% žena tokom svog života oboleti od raka dojke. Prema podacima Svetske zddravstvene organizacije, polovina slučajeva razvija se kod žena koje nemaju prepoznatljive faktore rizika, osim pola i godina (preko 40 godina). Lečenje raka dojke danas može biti vrlo efikasno, uz stope preživljavanja od preko 90%.

Zašto birati Acibadem u Turskoj za lečenje raka dojke?

Sve veće mogućnosti lečenja zahtevaju integrisani pristup, koji će sprovesti ekipe iskusnih stručnjaka u različitim oblastima medicine, uzimajući u obzir specifične potrebe svakog pacijenta.

Acibadem Centar za lečenje raka dojke već 30 godina obezbeđuje usluge pacijentkinjama iz celog sveta. Ovde je usvojen multidisciplinarni pristup za sve pacijente, uz stručnjake iz oblasti opšte hirurgije, medicinske onkologije, radijacione onkologije, estetske i plastične hirurgije, radiologije, patologije i genetike, specijalizovanih za lečenje raka dojke. Zahvaljujući našem multidisciplinarnom pristupu, infrastrukturi, savremenim tehnologijama i vrhunskim stručnjacima, izuzetno smo uspešni u dijagnostikovanju i lečenju raka dojke.

Veoma smo ponosni što smo domaćini prvog i jedinog visokoobrazovnog akreditovanog instituta za rak dojke u Turskoj – Acıbadem Senology Research Institute. Ovaj naučni centar svojim istraživanjima i akumuliranim znanjem doprinosi unapređenju globalnog znanja o karcinomu dojke.