» Kardiologija i kardiološki postupci
Kardiologija i kardiološki postupci

Kardiologija i kardiološki postupci

Kardiologija i kardiološki postupci

Centar za negu srca Acıbadem kvalitetom svojih usluga svetskog nivoa obezbeđuje izuzetnu podršku i postupke u lečenju bolesti srca u Turskoj. Koristimo najsavremenije tehnologije i omogućavamo pristup najkompletnijim metodama dijagnostikovanja i lečenja kardiovaskularnih bolesti.

U našem centru za negu srca, timovi kardiologa i kardiohirurga svojim „timskim pristupom“ obezbeđuju najefikasniju negu koja je istinski „usmerena na pacijenta“.

U centru obezbeđujemo neinvazivne preglede i postupke minimalno invazivne interventne kardiologije, dijagnostiku i lečenje, elektrofiziološku studiju, nuklearnu kardiologiju, Flash CT, PET-CT, MRI srca, EKG i sportski EKG, ECO, koronarnu angiografiju i angiografiju zgloba.

Izvodimo minimalno invazivne operacije i složene operacije kao što su koronarna angioplastika i primena stenta, bajpas hirurgiju, TAVI, postupak kateterske ablacije i tako dalje.

Najčešća srčana oboljenja

Bolest koronarne arterije

Bolest koronarnih arterija jedna je od najčešćih bolesti srca. Krv može slobodno da prolazi kroz zdravu koronarnu arteriju, što omogućava dopremu krvi bogate kiseonikom u srce.

Bolest koronarnih arterija jedna je od najčešćih bolesti srca. Krv može slobodno da putuje kroz zdravu koronarnu arteriju, što srcu omogućava potrebnu krv bogatu kiseonikom.

Visok nivo holesterola i visok krvni pritisak i pušenje mogu oštetiti unutrašnjost arterija, a rezultat je nakupljanje plaka unutar arterijskih zidova koji ometa protok krvi. Ovakvo stanje signal je za početak koronarnog oboljenja.

Što se više plaka nakuplja u arteriji, to arterija postaje uža, te se dodatno smanjuje količina krvi koja teče u srce. Time srce gubi kiseonik, što uzrokuje bolove u grudima.

Sužena arterija koja je u potpunosti blokirana krvnim ugrušcima uzrokuje srčani udar (infarkt miokarda). Nedostatak krvi bogate kiseonikom dovodi do trajnog oštećenja srčanog mišića.

Srčani udar

Srčani udar počinje kada se blokira koronarna arterija koja hrani srce ili bilo koju od arterijskih grana. Ovo rezultira ili nepovratnim oštećenjem srčanog mišića ili fatalnim srčanim udarom. Srčani udari su najozbiljniji od svih koronarnih bolesti srca.

Dva su glavna uzročnika koji povećavaju rizik od srčanog udara: “nepromenljivi rizici” i “promenljivi rizici”. Nepromenljivi rizici uključuju genetičke uzročnike, godine, i muški pol. Muškarci i svi oni čiji članovi porodice imaju istorijat ranih srčanih udara pod većim su rizikom. Rizici se takođe povećavaju s godinama.

Druga grupa su “promenljivi rizici”. Smanjenje ovih uzročnika potpuno zavisi od truda pojedinca. Pušenje, visok krvni pritisak (hipertenzija), dijabetes, visok nivo masnoća u krvi, i gojaznost uključeni su u ovu grupu uzročnika.

Primarni simptom srčanog udara je bol u grudima. Kod klasičnih slučajeva infarkta, ovaj bol je jak i razarajući. Rana intervencija je posebno važna, kao i svesnost simptoma koja omogućava pojedincu da potraži zdravstvenu pomoć bez gubljenja vremena.

Bolesti srčanog zaliska

Srce ima 4 zaliska koji se neprestano i kontinuirano otvaraju i zatvaraju. Nepravilno otvaranje i zatvaranje zaliska može rezultirati oboljenjem srčanog zaliska.

Bolesti zaliska mogu biti kongenitalne ili razvijene nakon reumatizma u detinjstvu, ili kalcifikacije kasnije tokom života.

Subjektivne tegobe mogu varirati zavisno od toga koji zalistak je oboleo. S povećanjem subjektivnih tegoba, pojavljuju se i simptomi. Ti simptomi su zamor, brzo umaranje, palpitacije, osećaj blokiranosti, gubitak vazduha, i otečena stopala koja signaliziraju edem u telu.

Pre bilo kakvih tegoba, bolest zaliska može se slučajno dijagnostikovati ako doktor čuje šum na srcu. Kako se tegobe pojačavaju, može se postaviti dijagnoza upotrebom specijalnih dijagnostičkih tehnika: elektrokardiografija, rendgenski snimak grudi, ehokardiografija i kateterizacija srca.

Aritmije

Kod aritmije problemi nastaju kao rezultat promene pulsa. Iako se aritmije uglavnom viđaju kod pacijenata koji imaju postojeći srčani poremećaj, mogu se razviti i kod ljudi koji nemaju zdravstvenih problema.

Neki oboleli nisu ni svesni ovih problema, i dobiće dijagnozu samo nakon rutinskog pregleda ili nakon elektrokardiograma (EKG) urađenog iz nekog drugog razloga. Međutim, značajan broj pacijenata konsultuje svog lekara povodom tegoba palpitacije, nepravilnih otkucaja srca, neprirodnog osećaja u grudima, osećaja praznine, vrtoglavice, nesvestice, manjeg kapaciteta pri naporu i nedostatka daha.

Endokarditis

Endokarditis je mikrobna inflamacija unutrašnjeg sloja srca, koji se naziva endokard, a koji takođe uključuje i srčane zaliske. Simptomi variraju zavisno od inficiranog dela srca i vrste bakterije koja izaziva infekciju.

Pacijentima se intravenozno daju antibiotici najmanje 4-6 nedelja. Operacija je opcija kod otkazivanja rada srca izazvanog endokarditisom ili usled ekspulzije krvnog ugruška.

Neophodno je uvesti terapiju za endokarditis. Srčani bolesnici treba posebno da se paze.

Kardiomiopatije (bolesti srčanog mišića)

Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 1995, kardiomiopatije su bolesti srčanog mišića koje rezultuju srčanom disfunkcijom. Postoje 4 grupe kardiomiopatija:

  1. Dilatirane kardiomiopatije
  2. Hipertrofične kardiomiopatije
  3. Restriktivne kardiomiopatije
  4. Aritmogene kardiomiopatije desne ventrikule

Postoji mnogo uzročnika kardiomiopatije, uključujući bolest koronarne arterije, bolest srčanog zaliska, hipertenzija, infekcije sistema, metaboličke bolesti, genetički razlozi i različite vrste trovanja.

Operacija može biti izvedena u slučajevima kad lekovi ili intervencije ne mogu biti primenjeni.

Bolesti velikih krvnih sudova

Aneurizme abdominalne aorte: Oštećenje zida aorte uzrokuje da se najveća arterija koja izlazi iz srca proširi na 1,5 puta svoje prvobitne veličinu u području stomaka. Češće se registruje kod starijih muškaraca. Javlja se u 2-3 slučaja na svakih 10 hiljada ljudi.

Pušači i osobe s naslednom aneurizmom, poznije dobi ili visoke osobe, s začepljenem arterija, visokim holesterolom ili s hroničnim plućnim bolestima i hipertenzijom, izloženiji su riziku od nastanka aneurizme abdominalne aorte.

Najčešće, aneurizma abdominalne aorte nema nikakve simptome. Bolest se obično dijagnostikuje kad pacijent dođe na kontrolne preglede zbog neke druge zdravstvene smetnje. Približno 25% pacijenata može imati kontinuirane ili povremene bolove u stomaku.

Aneurizma torakalne aorte: Ovo su aneurizme koje se formiraju u aorti, u grudnom delu. Lokalizovano proširenje od oko 4 cm naziva se aneurizma. 1-1.5% pacijenata s torakalnom aneurizmom ima 65 ili više godina.

Pacijenti od 65 godina i stariji skloniji su ovoj bolesti. Torakalna aneurizma može biti pokrenuta disekcijom aorte, naslednom aneurizmom, bolešću vezivnog tkiva (Marfan sindromom), traumom i infektivnim bolestima.

Aneurizme torakalne aorte obično ne daju nikakve simptome. Široke aneurizme mogu izazvati bol u grudima, leđima i stomaku. Subjektivne tegobe liče na tegobe kod srčanog udara. Međutim, drugi simptomi mogu uključiti i disfoniju, otežano gutanje, kašalj, povraćanje i krvarenje. Iznenadna pojava ovih simptoma može ukazivati na urgentnu situaciju poput pucanja aorte.

Disekcija: Aortna disekcija je naprsnuće u zidu aorte. Kliničke manifestacije mogu varirati zavisno od lokacije aortnog naprsnuća.

Kod većine pacijenata, stanje je izazvano hipertenzijom. Može se razviti i kao rezultat različitih bolesti poput aortne aneurizme, bolesti kolagenog tkiva, aortne stenoze, aortne koarktacije i drugih zdravstvenih tegoba koje se vezuju za aortu. Simptomi često počinju naglim, jakim bolom u grudima i bolom u leđima koji je opisan poput ubadanja. Od propratnih tegobe mogu se javiti i perspiracija, osećaj hladnoće, mučnina i povraćanje.

Periferne embolije: periferna vaskularna bolest (PVD) je uskost ili sužetak vena koje nisu koronarne a koje snabdevaju srce kiseonikom. Sužetak je toliko veći da organi ne primaju dovoljno krvi.

Dijabetes, dugoročna hipertenzija, dugoročni poremećaj metabolizma lipida, istorija ateroskleroze (krutost krvnih sudova) u porodici, giht, nedovoljna aktivnost i nikotinska zavisnost neki su od rizika i uzročnika.

Najčešća tegoba je bol. Međutim, odlike bola se razlikuju: Ljudi sa suženjem osećaju bol nakon što malo prošetaju. Kako se suženje pojačava, udaljenost koju mogu preći se smanjuje. Obično je bol poput grčeva. Međutim, nestaje nakon odmora od 2-5 minuta.

Suženje vena (venska tromboza): Suženje vena uzrokovano malim ugruškom u veni ponekad ne daje nikakve simptome. Međutim, i najmanji ugrušak može biti opasan po život u zavisnosti od lokacije. Hirurške tehnike primenjuju se na pacijentima koji ne reaguju na zdravstveni tretman, koji su pod rizikom gangrene i koji imaju intenzivne plućne embolije.

Proširene vene

Proširene vene definišu se kao proširenje, izduženje i uvijanje vene u nozi. Primećene su kod 10-20% populacije. Verovatnoća pojavljivanja proširenih vena proporcionalna je s godinama. Svaka druga osoba starija od 50 godina ima probleme s proširenim venama.

Postoje 4 tipa proširenih vena:

Paukova mreža: Ove vene pojavljuju se na površini kože. Prečnika su 1 mm ili manje, ne mogu se osetiti na dodir, obično su crvene boje. To su rasprostranjene linearne forme u obliku zvezde ili paukove mreže i mogu se proširiti na celu nogu.

Retikularno proširenje: Teško je osetiti ovaj tip proširenih vena koje su blago otečene na koži, prečnika su manjeg od 4 mm i plave boje.

Proširene velike vene (proširena Saphena): Ovo su proširene vene koje se lako osete i vide, i koje formiraju velike uvoje uz veliku i malu saphenu. Prečnika su manjeg od 3 mm. Pošto prolaze ispod kože, obično ne menjaju boju kože. Vidljiv je samo zelenkast odraz. Oticanja se istaknu kod stajanja i nestanu kada se podignu noge, u ležećem položaju.

Proširena duboka velika vena: Ove vene nalaze se u dubljim slojevima noge. Proširene vene ne mogu se uočiti na koži, ali ipak uzrokuju edem i remete cirkulaciju u nozi.

Češće se javljaju kod žena nego kod muškaraca i kod ljudi s istorijom proširenih vena u porodici. Proširene vene takođe se mogu pojaviti i kao rezultat gojaznosti, starenja, trudnoće, menopauze, preteranog stajanja, sužetaka i poremećaja zaliska u dubokoj veni.

Tačan uzrok proširenih vena nije poznat. Primarni uzrok je povećanje vene usled strukturne deformacije zida vene. Ovo vodi ka obrnutom protoku krvi usled nepravilnog rada zaliska vene. Obrnuti protok krvi otežava vraćanje krvi do srca i postepeno povećava pritisak u veni. Povećan pritisak zatim povećava venu i stvara začarani krug.

Proširene vene takođe mogu imati i retke uzročnike. Kod pojedinaca koji imaju suženu duboku venu, površinska vena koja prenosi 10% krvi u nogu preuzima čitav proces povratka venske krvi u nogu. Stoga se prečnik menja i formira proširene vene.

Zdravstvene usluge u Acıbadem zdravstvenim centrima

Usluge koje ACIBADEM Heart Care Services nudi:

Kardiovaskularna embolija

  • Test opterećenja
  • Koronarna CT angiografija
  • Perfuzijska scintigrafija miokarda
  • Pozitronska emisijska tomografija
  • Koronarna angiografija
  • Primena koronarnog stenta i balonske angioplastike
  • Koronarni bajpas
  • Robotski koronarni bajpas
  • Koronarni bajpas s malim rezom

Bolesti srčanog zaliska

  • Ehokardiografija
  • Angiografija i kateterizacija
  • Perkutana valvuloplastika
  • TAVI metoda kateterizacije i implantacija aortnog ventila
  • Robotizovana hirurgija ventila
  • Hirurgija zaliska malom incizijom

Aritmije

  • Holter praćenje
  • Dijagnostička elektrofiziološka studija (EPS)
  • Kateterska ablacija
  • Ugradnja trajnog i privremenog pejsmejkera
  • Implantacija AICD-a
  • Implantacija trokomornog pejsmejkera

Vaskularne bolesti aorte

  • Endovaskularna popravka aneurizme (EVAR)
  • Endovaskularna popravka torakalne aneurizme (TEVAR)
  • Hibridni tretman
  • Hirurška popravka
  • TAVI

Periferne embolije

  • Dopler ultrazvuk
  • BT angiografija
  • Magnetna rezonanca (MRI)
  • Digitalna subtrakciona angiografija (DSA)
  • Aplikacija stenta u karotidnoj aorti (CAS)
  • Endarterektomija u karotidnoj aorti (CEA)
  • Periferni hirurški bajpas
  • Periferni endoluminalni bajpas

Bolesti vena

  • Transdermalni laser
  • Skleroterapija
  • Operacije varikoznih vena
  • Laserske operacije vena (EVLA)

Kardiomiopatije

  • Interventna ablacija
  • Hirurgija

Kongenitalne bolesti srca

  • Pedijatrijska kardiologija
  • Pedijatrijska kardiohirurgija
  • Lečenje kongenitalnih srčanih bolesti kateterizacijom
  • Lečenje urođenih srčanih bolesti

Rehabilitacija srčanih bolesnika

Zašto izabrati Centar za negu srca Acıbadem?

Od 2002. godine, ACIBADEM Healthcare Goup grupacije kontroliše medicinski i administrativni učinak preko raznih pokazatelja. Pošto su bezbednost i zadovoljstvo pacijenta glavni prioriteti, ACIBADEM posmatra rezultate iz oblasti nege srca – i svih drugih oblasti – kao vodič za pružanju bolje nege pacijentima.

– “Euroscore” kriterijum pokazuje da je očekivana stopa mortaliteta kod operacija na otvorenom srcu 3,8%, dok u ACIBADEM-u taj procenat iznosi 1.6%.

– “Euroscore” kriterijum pokazuje da je očekivana stopa mortaliteta kod koronarnog bajpasa 2,7%, međutim u ACIBADEM-u je to tek 1.0%.

Operacije na starijim osobama, dijabetičarima, ili pacijentima sa istorijatom srčanih zastoja, i zastoja u radu bubrega, jetre i pluća suočavaju se s većim rizicima. Postoje različite ocene rizika za objektivnu evaluaciju pacijenta, uzimajući sve uzročnike u obzir. Kod ovih ocena  računaju se ponderisani brojevi. “Euroscore” je najčešće korišćeni sistem ocenjivanja.

ACIBADEM  pruža usluge prema najvišim standardnima savremenog dijagnostikovanja, lečenja i podrške svim pacijentima s bolestima kardiovaskularnog sistema.

Robotska hirurgija: najnovije tehnologije za negu srca

Robotska i minimalno invazivna kardiohirurgija

Robotska hirurgija srca zahteva napredne tehnike i podstrukturu, i koristi se u veoma ograničenom broju zdravstvenih centara u svetu, uključujući SAD. Bolnica ACIBADEM Maslak pionir je u robotskoj kardiohirurgiji. Postupci u robotskoj kardiohirurgiji koji se obavljaju i u Turskoj:

Postupci koje u bolnici ACIBADEM Maslak provodi da Vinci robot:

  • Po prvi put u svetu – Aneurizma (baloniranje) leve komore
  • Prva komplikovana popravka mitralnog ventila u Turskoj
  • Prva zamena mitralnog ventila.

Koronarni bolesnici bez vaskularnih oboljenja rutinski se operišu robotskom metodom, pod uslovom da su njihove anatomske strukture prikladne. Dodatno, popravka mitralnog ventila, dopuna mitralnog ventila i intervencije trikuspidalnog ventila takođe se mogu izvesti kod pacijenata s odgovarajućom anatomskom strukturom. Stopa uspešnosti u robotskoj kardiohirurgiji je 90%.

Zašto robotska – minimalno invazivna kardiohirurgija?

  • Manje krvarenja
  • Smanjena potreba za transfuzijom
  • Manje boli
  • Manji rizik od infekcije
  • Brži otpust iz bolnice
  • Brži oporavak
  • Manji ožiljci

Prednosti robotske i minimalno invazivne hirurgije

Stopa uspešnosti ovakvih operacija raste: zahvaljujući 3D kameri, omogućen je jednostavan pregled lokacija koje se teško mogu nadzirati. Dodatno, ruke robota mogu se okretati za 540 stepeni i kretati se u 6 smerova. Budući da su uređaji koji se koriste jako mali, mogu pristupiti do mesta do kojih ljudska ruka ne može. Na primer, ovom metodom povećava se uspešnost fiksiranja srčanog zaliska. Pacijent trpi manji bol: Budući da se operacija izvodi s malim rezovima, pacijenti osećaju manji bol u odnosu na otvorenu operaciju. Na koži nema većih hirurških ožiljaka: budući da se zahvati izvode iz 3 ili 4 rupe od 8 milimetara, na koži ne ostaje estetski neugodan ožiljak. Period hospitalizacije je kraći: zahvaljujući manjoj operacijskoj sekciji i manjem gubitku krvi, pacijenti mogu se otpuštaju u roku od 1-2 nedelje i kod najkomplikovanijih operacija. Brži povratak na posao i društveni život: Minimalna šteta za vreme operacije. Tako pacijent lakše i brže izlazi iz kreveta i ponovo se uključuje u uobičajene aktivnosti. Smanjeno krvarenje: Zone krvarenja mogu se jasno videti zahvaljujući 3D kamerama visoke rezolucije koje mogu povećati mesto operacije. Dakle, gubitak krvi je minimalan, i nema potrebe za transfuzijom.

Nema problema s grudnom kosti: Budući da ne treba seći grudnu kost, nema rizika kao što je pomak ili infekcija grudne kosti. Bolnica Maslak pionirski je centar u robotskoj kardiohirurgiji. Prva u svetu i u Turskoj izvodi operacije robotske hirurgije.

Dijagnoza i lečenje srčanih bolesti

Interventne metode

Koronarna angiografija: Najpouzdanija metoda koja se koristi za ispitivanje anatomske strukture arterijske konstrikcije i za pružanje funkcionalne procene uz dodatne tehnike.

Metoda se koristi kod pacijenata čiji rezultati drugih pregleda upućuju na koronarnu konstrikciju, kod pacijenata kojima je predviđena ugradnja stenta ili balon angioplastika ili kod dijagnostikovanja i lečenje srčanih udara u hitnim situacijama.

Postupak se obavlja u kateterskoj laboratoriji, zato pacijenta treba hospitalizovati. Pacijent ne oseća nikakav bol za vreme zahvata, već samo toplotu koja se nekoliko sekundi širi celim telom zbog ubrizgavanja radioprozirne materije. U normalnim uslovima postupak je kratak, traje samo 5 do 10 minuta.

Izuzetno niska stopa smrtnosti kada ga izvovdi iskusno osoblje u našim centrima (< 0,1%).

Nakon zahvata, pacijent ostaje u bolnici i treba ga nadzirati 2 do 6 sati.

Angiografija zgloba: Angiografija ima ključnu ulogu u dijagnostikovanju kardiovaskularnih bolesti. Zahvaljujući najsavremenijim tehnologijama, može se izvesti iz zgloba umesto iz ingvinalne regije. Ako ima suženja u venama u ingvinalnoj regiji ili ako ingvinalna regija nije prikladna zbog prekomerne težine, poželjno je izvesti angiografiju zgloba.

Može se koristiti kod 99 posto pacijenata. Venske komplikacije kod bolesnika vrlo retko se registruju. Nakon zahvata pacijent može da sedi, hoda i jede. Pacijent se može vratiti svakodnevnim aktivnostima istog dana.

Lečenje

Primena koronarne angioplastike i ugradnja stenta: Koronarna angioplastika (balonska endarterektomija) je proširenje lokalnih suženja u koronarnim arterijama nehirurškim metodama. Uvodi se “žica za vođenje” i gura se od ingvinalne aorte do koronarnih vena. Izduvani balon klizi kroz ovu žicu dok ne dođe do suženog područja. Kada se balon naduva spolja (približno 3 cm u dužinu i 3-4 cm u širinu), suženje u koronarnim venama se otklanja.

Ipak, nisu sve koronarne konstrikcije prikladne za ovu metodu. Nekim pacijentima može zatrebati ugradnja bajpasa, dok će drugima lekovi za srce biti efikasan i siguran oblik lečenja. Takve odluke mogu donositi samo relevantni stručnjaci.

Bajpas hirurgija: Zavisno od stepena suženja arterije, lekar može preporučiti intervenciju za ugradnju koronarnog arterijskog bajpasa. Intervencijom se koriguje protok krvi koja stiže u srce, za zdraviji život. Operacija ugradnje bajpasa može pružiti drugu priliku vašem srcu i vašem životu.

Bajpas koronarne arterije ponovno dovodi krv u srce jer stvara drukčiji put, umesto sužene arterije. U slučaju više od jedne sužene arterije, potrebno je ugraditi više od jednog bajpasa.

Arterija koja se koristi za bajpas, takođe poznata kao graft, uzima se iz grudi, ruke ili noge i pričvršćuje se na suženu koronarnu arteriju. Najčešće korišćeni transplantati su unutrašnje torakalne arterije, aorta s ruku i vena s nogu. Budući da mesta nastanka ovih vena imaju dodatne vene, njihovo uklanjanje ne utiče na cirkulaciju krvi u telu.

Hirurgija malih incizija: Endoskopska hirurgija minimalno je invazivna metoda u kojoj se operacija na otvorenom srcu izvodi posebnim endoskopskim uređajima kroz mali rez napravljen u predelu grudnog koša. Tokom operacije hirurg prati sve hirurške instrumente. U međuvremenu, endoskopska kamera može se koristiti za pregled zone operacije.

Ugradnja koronarnog bajpasa endoskopskom metodom može se koristiti za popravku zalistaka, implantaciju zaliska, popravku defekta ventrikularnog septuma i ablaciju u lečenjue ritma.

U poređenju s otvorenom operacijom, mobilnost je veća, a ožiljci zarastaju mnogo brže. Nakon operacije pacijenti se mnogo ranije vraćaju na posao i nastavljaju s aktivnim životom. Međutim, struktura zida grudne kosti i anatomija srca moraju biti prikladni za ovu metodu.

TAVI: Transkateterska implantacija aortnog zaliska (TAVI) uključuje implantaciju aortnog zaliska metodom kateterizacije i bez potrebe za otvorenom operacijom. Biološki srčani zalisci koriste se u operacijama ugradnje implantata zaliska i u Turskoj. U TAVI metodi, biološki ventil stavlja se u čauru za stent i kada se otvori, čvrsto se postavlja na mesto implantata ventila.

Dve različite tehnike mogu se koristiti u ovoj metodi. U prvoj, slično angiografiji zaliska, zalistak se gura iz ingvinalnog područja prema srcu uz pomoć katetera. Postavljen na mestu, mehanizam stenta se otvara. Druga tehnika koristi se kada postoji stezanje u ingvinalnoj regiji ili abdominalnoj regiji koja će se koristiti za pristup srcu. Uz mali rez od 4 do 5 cm na prednjem zidu grudne kosti, pristupa se krajnjoj tački srca. Zalistak se postavlja pomoću katetera gurnutog u srce. U obe metode nema potrebe za zaustavljanjem srca i otvorenim hirurškim zahvatom. Postupak se može završiti u lokalnoj anesteziji.

Nakon TAVI zahvata pacijent je pod nadzorom u bolnici. Pod normalnim uslovima, pacijent dobija antikoagulante i za 4-5 dobija otpust. Nakon nekoliko dana odmora, pacijent se vraća na kontrolni pregled i nastavlja sa svakodnevnim obavezama. Metoda TAVI, prvenstveno se preporučuje za visokorizične pacijente koji ne bi mogli izdržati otvorenu operaciju i implantaciju zaliska. Dodatno, može se koristiti kod pacijenata koji imaju druge prepreke za otvorenu operaciju. Metoda TAVI dokazano je efikasna jer pacijentima produžava život i poboljšava kliničku sliku.

Iako je TAVI relativno novorazvijena metoda, tehnološki razvoj, iskustva u primeni i naučni rezultati pokazuju da postoji prostor za sve češću primenu.

TAVI U ACIBADEM-u: TAVI postupak izvodi se u eksperimentalnim okruženjima od 2002. godine, a od 2004. širom sveta i na ljudima. Operacija se od 2010. godine uspešno vrši u nizu istaknutih centara u SAD i Evropi. U Turskoj je prvi put korišćena 2009. godine. Tim za kardiologiju i kardiovaskularnu hirurgiju ACIBADEM na raspolaganju ima potrebnu opremu za izvođenje ove nove, uspešne metode i sposobne stručnjake za uspešno izvođenje TAVI postupka.

U zahvatu učestvuje tim sastavljen od brojnih stručnjaka iz različitih disciplina, uključujući kardiovaskularnu hirurgiju, kardiologiju, anesteziologiju te reanimaciju i radiologiju.

Dijagnoza i mogućnosti lečenja

Kao i kod drugih bolesti, rano otkrivanje i postavljanje dijagnoze srčanih bolesti od vitalne je važnosti za uspešno lečenje. Redovni pregledi i praćenje zdravlja vašeg srca prvi su uslovi za ranu dijagnozu. Centri za negu srca ACIBADEM omogućavaju dijagnostikovanje i lečenje pomoću najsavremenije opreme.

EKG

EKG je uređaj koji beleži električnu aktivnost srca kako bi se ispitao srčani mišić i njegovo funkcionisanje. Koristi se za brze procene, posebno u hitnim slučajevima.

EKG je važan alat u dijagnostikovanju kardiovaskularnih bolesti, strukturnih anomalija i aritmija. Praćenje i tumačenje rezultata EKG-a brzo se izvode.

EKG testovi opterećenja

Sistemski, specifični protokol primenjuje se za test opterećenja za koji se koristi traka za trčanje. Bazira se na tumačenju EKG rezultata primljenih putem elektroda postavljenih na grudi tokom vežbanja. Test obično traje 5 do 10 minuta, ali varira zaovisno od starosti i stanja pacijenta.

To je test koji prati obrazac rada srca pod naporom i koristi se za prepoznavanje embolija koje inače ne pokazuju simptome u svakodnevnom životu.

Čitanje EKG testa obavljaju iskusni lekari kako bi se izbeglo pogrešno tumačenje o nekim drugim bolestima sa sličnim nalazima.

Ehokardiografija

Ehokardiografija je alat za dijagnostikovanje i istraživanje koji omogućava ispitivanje strukture, patologije i funkcija srca pomoću ultrazvučnih talasa.

Ehokardiografijom je moguće ispitati pokrete i šupljinu zida komore, rast srčanog mišića i srčanih zalistaka. Omogućava i posmatranje strukture i funkcionalnosti implantiranih veštačkih zalistaka. Gotovo sve urođene srčane bolesti dijagnostikuju se ovom metodom.

Za pacijenta nema štetnih nuspojava i jednostavno se koristi. Tokom postupka pacijent ne oseća bol.

Praćenje putem holtera

Holter monitor se koristi za praćenje srčanog ritma ili krvnog pritiska pacijenta. Za EKG zapise i merenje krvnog pritiska koriste se zasebni uređaji veličine mobilnog telefona. Uređaji su pričvršćeni uz telo pacijenta obično 24 sata ili više. Uređaji kontinuirano mere srčani ritam i krvni pritisak.

Obično se koristi za praćenje srčanog ritma i krvnog pritiska pacijenta u svakodnevnom životu. Lekari koriste ovaj test ako sumnjaju na abnormalni srčani ritam ili neravnotežu krvnog pritiska.

Trans-telefonski nazdor

Uređaj za snimanje, sličan Holter uređaju, pričvršćen je na pacijenta za praćenje srčanih funkcija.

U normalnim okolnostima, Holter uređaji mogu ostati na pacijentu dva do tri dana. Međutim, kod pacijenata koji retko osećaju tegobe, simptomi se možda neće pojaviti u periodu dok nose Holter uređaj. U takvim slučajevima može se koristiti telemedicinski uređaj koji radi trans-telefonski.

Stres ehokardiografija

Ehokardiografija snimljena tokom mirovanja određuje širinu srčane šupljine, defekte u kretanju zida i kontrakcijske funkcije srca. Može pomoći u indirektnoj dijagnostici koronarne arterijske bolesti. Takođe pomaže da se identifikuju druga stanja kao što su kardiomiopatija koja dopunjuje druge bolesti zalistaka, infekcije srčanih membrana, naprslina u aorti i preterano zadebljanje srca koje može uzrokovati bolove u grudima i teškoće u disanju.

Stres ehokardiografija može se koristiti zajedno s EKG testom opterećenja kako bi se utvrdilo mesto vaskularne bolesti.

Perfuzijska scintigrafija miokarda

Perfuzijska scintigrafija miokarda koristi se uglavnom za prepoznavanje problema u nakupljanju krvi u srčanom mišiću. Pruža informacije o nakupljanju krvi u srcu u dva različita stanja, pod stresom (na primer, tokom vežbanja), i mirovanja.

Scintigrafija miokarda može se koristiti za prepoznavanje ozbiljnih bolesti koronarnih arterija. Trenutna dijagnostička osetljivost i preciznost u dijagnostici teških vaskularnih bolesti je oko 90 posto. Nalazi dobijeni tokom pregleda takođe pružaju informacije o riziku od smrtnosti, srčanim funkcijama i uznapredovalom srčanom zastoju pacijenta, te podatke koji su važni za donošenje odluke o ispravnom toku lečenja.

Flash CT

Flash CT je radiološka dijagnostička metoda kojom se rendgenskim zracima stvara slika preseka ispitivanog područja.

Kao radiološka dijagnostička metoda, Flash CT može dati slike svih delova tela, posebno srca i pluća.

Srce se može skenirati za 250 milisekundi. U poređenju sa sistemima s jednom cevi i jednim detektorom, daje dvostruko brže rezultate. Omogućava skeniranje srca u 250 milisekundi, uz stopu tačnosti od 99%. (četvrtina vremena otkucaja srca). Dakle, čak i u slučajevima kada pacijent ima preko 100 otkucaja srca u minutu, nema potrebe za usporavanjem rada srca lekovima. Flash CT od svih uređaja za skeniranje na tržištu emituje najnižu stopu zračenja. Skeniranje srca može se završiti uz 80 posto manje zračenja. Može se koristiti u rutinskim zahvatima kao neinvazivna kardiološka dijagnostička metoda.

MRI kardio test

MRI test obezbeđuje vredne informacije o urođenim srčanim bolestima i srčanim šupljinama i omogućava detaljnu procenu struktura glavnih arterija koje ulaze i izlaze iz srca. Dopunjuje nalaze ehokardiografije bez ikakvoga štetnog uticaja po pacijenta. Pruža detaljne informacije u proceni kardiovaskularnih suženja, opsegu učinka srčanog udara na srčane mišiće i stanju, vitalnosti i funkcionalnosti srca. MRI test ima najveću dijagnostičku osetljivost u proceni bolesti srčanog mišića i srčane mase.

Za razliku od tradicionalnih metoda snimanja, MRI ne sadrži zračenje i ultrazvučne talase. Tačne slike organa prikazuju se pomoću fizioloških parametara.

PET CT

PET CT je kardiološki pregled koji se zasniva na scintigrafiji. Ova metoda se koristi za posmatranje vitalnosti srca. Koristi se uglavnom za dobijanje detaljnih informacija o funkciji i vitalnosti srčanih ćelija, i daje tačne rezultate o vitalnosti srčanog tkiva. Pruža smernice kada treba odrediti da li je operacija ugradnje bajpasa korisna za visokorizičnog pacijenta.

Povezane priče o pacijentima

AMINA HALILIĆ, NEGA SRCA, BOSNA
AMINA HALILIĆ, NEGA SRCA, BOSNA

Nije mogla da se leči u Švajcarskoj, ali je izlečena u Turskoj Za lečenje devojčice iz Bosne i Hercegovine stare 16 godina, koja je imala probleme sa srčanim zaliskom, korišćena je robotska hirurgija u Turskoj,. Roditelji 16-godišnje Amine Halilić, koja je imala oštećen zalistak u srcu, prvo su je odveli u Švajcarsku. Tamo joj je […] Saznajte više

Povezane vesti i članci

Saveti za zdravo srce
Saveti za zdravo srce

Sledite naše jednostavne ali efikasne preporuke za zdravlje vašeg kardiovaskularnog sistema. Tako možete smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Tajna zdravog srca… Bolesti srca i krvnih sudova mogu se sprečiti. Prema studijama, promene načina života mogu smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti za čitavih 82 posto. Obratite pažnju na sledeće savete za zdrav kardiovaskularni sistem. Recite zbogom […] Saznajte više
Dani srca II u bolnici Acibadem
Dani srca II u bolnici Acibadem

Svake godine u svetu se rađa više od milion novorođenčadi sa urođenim srčanim obolenjima Grupacija Acibadem je 23. novembra 2019. godine organizovala jednodnevni događaj u bolničkom centru Acibadem Altunizade u Istanbulu, na temu Transpozicija velikih arterija: od novorođenčeta do odrasle dobi. Ovaj simpozijum okupio je pedijatrijske kardiologe i kardiohirurge, koji su imali izvanrednu priliku da […] Saznajte više
TAVI era – reparacija aortne valvule
TAVI era – reparacija aortne valvule

TAVI metod, koji se sve češće primenjuje zahvaljujući razvoju tehnologije i pristupu koji favorizuje komfor pacijenta, omogućava da se bolesti aortnih zalisaka leče bez potrebe za otvorenom operacijom srca. Do pre nekoliko godina, pacijenti sa kalcifikacijom ili stenozom aortnog zaliska mogli su jedino da se leče otvorenom operacijom srca. To je podrazumevalo zamenu aortnog zaliska […] Saznajte više

TRETMANI

TEHNOLOGIJA

ACIBADEM

×
Search