Neurologija I Neurohirurgija

Na Odeljenjima za neurologiju i neurohirurgiju ACIBADEM bolnica u Turskoj svim pacijentima obezbeđene su najnaprednije mogućnosti lečenja neuroloških poremećaja, bolesti kičme i nervnog sistema.

Šta je neurologija?

Neurologija je oblast medicine koje se bavi različitim neurološkim poremećajima. Ti poremećaji mogu uzrokovati bolesti centralnog nervnog sistema (mozak i kičmena moždina) ili perifernog nervnog sistema (nervi koji se protežu do svih delova tela). Smatra se barem jedna od šest osoba pati od neuroloških poremećaja. Specijalista za neurološke bolesti naziva se neurolog. Neurolozi su stručnjaci obučeni za dijagnosticiranje i lečenje, između ostalih i stanja kao što su migrena, moždani udar, epilepsija, povrede nerava, hidrocefalus, multipla skleroza, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, tumori mozga, tumori kičmene moždine. Dijagnosticiranje i lečenje neuroloških poremećaja najčešće zahteva iskustvo i stručnost različitih medicinskih specijalista. ACIBADEM u svojim sveobuhvatnim neurološkim centrima nudi multidisciplinarni pristup, te stručnjake iz oblasti neurologije, radiologije, intervencijske radiologije, onkologije, ortopedije, fizikalne terapije i neurohirurgije, sve to na jednom mestu.

Šta je neurohirurgija?

Neurološka hirurgija ili skraćeno neurohirurgija uključuje operativno lečenje neuroloških stanja. Dok specijalisti neurolozi mogu koristiti lekove i neoperativne postupke, neurohirurzi mogu pružiti i hirurška i nehirurška rešenja. U savremeno opremljenim neurološkim klinikama, neurohirurzi često imaju podršku visokotehnoloških uređaja za intraoperativnu vizuelizaciju i neuroimaging kako bi se stopa uspešnosti lečenja i bezbednost pacijenata povećali.

Simptomi neuroloških poremećaja

Postoji više od 600 neuroloških poremećaja koji se mogu manifestovati različitim znakovima i simptomima. Neurološki poremećaji mogu uticati na govor, pokrete, disanje ili mentalne sposobnosti, u zavisnosti od vrste poremećaja i zahvaćenim delovima tela. Međutim, najčešći simptomi poremećaja nervnog sistema mogu biti:

• Stalna ili jaka glavobolja
• Napadi ili drhtanje bez vidljivih nadražaja
• Poremećaji u govoru, nejasan govor
• Poremećaj kretanja, spori ili nespretni pokreti, ataksija
• Ukočenost mišića, slabost ili gubitak snage
• Bol u leđima koja se širi u stopala, nožne prste ili druge delove tela
• Zamagljen, oslabljen ili dvostruki vid
• Utrnulost ili trnci u bilo kojem delu tela
• Neobjašnjiva mučnina ili povraćanje
• Gubitak pamćenja, zbunjenost i slabljene kognitivnih sposobnosti
• Problem s ravnotežom ili nedostatak koordinacije
• Promene u ponašanju, teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti

Navedeni simptomi takođe mogu ukazivati na druge vrste poremećaja, te ako osetite bilo koji od navedenih simptoma, treba da se što pre javite lekaru. Neurološki pregled i dalje analize mogu pomoći u postavljanju pravovremene dijagnoze. 

Neurološki poremećaji

Brojni su i različiti uzroci neuroloških poremećaja, kao što su povrede mozga ili kičme, genetske predispozicije (Hantingtonova bolest), infekcije (meningitis) ili degenerativne promene (Alchajmerova bolest). Neki od poremećaja su česti (migrena), dok su drugi retki (Guillain-Barreov sindrom). U nastavku navodimo neke od poremećaja koji se najčešće leče u ACIBADEM-u:

Tumori mozga

Mogu nastati u samom mozgu (primarni tumor mozga) ili migrirati iz karcinoma koji se nalazi drugde u telu (sekundarni tumor mozga). Primarni tumori mozga obično se nazivaju prema tipu uključenih ćelija: gliomi, meningeomi, akustični neuromi, adenomi hipofize, itd. Postoji više od 120 vrsta tumora mozga, a nisu svi zloćudni. Klasifikuju se od 1-4 stepena, u zavisnosti og toga koliko se tumorske ćelije razlikuju od normalnih. Tumori 1. i 2. stepena ne smatraju se malignim, dok su tumori 3. i 4. stepena maligni:

• Benigni tumori mozga. Obično rastu sporo i ne šire se na druga područja. Međutim, benigni tumori mozga takođe mogu pritiskom na okolna tkiva uzrokovati simptome. Meningiom je najčešći tip tumora mozga i u većini slučajeva je dobroćudan. Kraniofaringiomi, švanomi, kraniofaringiomi, hemangioblastomi i gliomi niskog stepena takođe su primeri benignih tumora. Iako retko, neki benigni tumori mogu preći u maligne.
• Maligni tumori mozga. Najčešće brzo rastu i šire se. Astrocitomi, oligodendrogliomi, glioblastomi najčešći su tipovi malignih tumora mozga. Glioblastoma multiforme je agresivna vrsta tumora koja brzo raste i zahvata i okolna područja. 
• Tumori hipofize. Nastaju u hipofizi koja je odgovorna za otpuštanje hormona u telo. Tumori hipofize klasifikuju se kao benigni adenomi hipofize i maligni karcinomi hipofize.

Simptomi tumora mozga slični su za sve vrste. Najčešći simptom je glavobolja uzrokovana povećanim intrakranijalnim pritiskom. Kod nekih pacijenata beleže se i povraćanje ili napadi. U zavisnosti od veličine i položaja tumora, mogu se uočiti neki lokalizovani simptomi, kao što su hemipareza, jednostrana slabost, smetnje vida, problemi s ravnotežom, mentalne promene i promene u ponašanju. Ako se sumnja na rak mozga, neurološki pregled i različite slikovne metode pomažu u dijagnostikovanju bolesti. MRI skeniranje omogućava iskusnim lekarima ne samo da vide tumor već i da procene tip kao i da potvrde je li tumor dobroćudan ili zloćudan i to uz 92-93% tačnosti.

Epilepsija i napadi

Epilepsija je neurološki poremećaj koji se odlikuje abnormalnom moždanom aktivnošću koja uzrokuje neprovocirane napade. Postoje različiti tipovi epileptičkih napada, koji variraju od praznog pogleda na nekoliko sekundi do grčeva i trzavih pokreta celog tela. Mogu se klasifikovati kao žarišne ili generalizovane, u zavisnosti od toga da li potiču iz jednog ili više delova mozga. Pouzdana dijagnoza zasniva se na detaljnoj medicinskom istorijatu pacijenta, napadima i obrascima njihove pojave, nakon čega slede različite dijagnostičke analize. Analize mogu uključivati EEG (elektroencefalografiju), kranijalnu MRI (magnetnu rezonancu), PET, SPECT uz neuropsihološku procenu.

Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest (PD) progresivni je degenerativni poremećaj centralnog nervnog sistema. Uzrokuje ga gubitak moždanih ćelija koje proizvode neurotransmiter zvani dopamin. Simptomi Parkinsonove bolesti mogu uključivati drhtanje, spore pokrete, krutost mišića, probleme s ravnotežom, koordinacijom i držanjem tela. Takođe, pacijenti mogu imati probleme sa spavanjem i govorom, promene u rukopisu, probleme u ishrani, kognitivna i mentalna oštećenja. Simptomi Parkinsonove bolesti negativno utiču na kvalitet života. U uznapredovalom stadijumu, pacijentima najčešće treba obezbediti pomoć u svakodnevnom životu.

Cerebrovaskularne bolesti

Cerebrovaskularne bolesti uključuju širok raspon poremećaja povezanih s krvnim sudovima i protokom krvi u mozgu. Stenoza (suženje krvnih sudova) može uzrokovati probleme s cirkulacijom i krvne ugruške. Kada mozak prestane da dobija kiseonik, dolazi do oštećenje mozga i moždanog udara. Odeljenje za neurologiju i neurohirurgiju u ACIBADEM bolnicama leči sve vrste cerebrovaskularnih bolesti, uključujući i sledeće:

• Cerebralne aneurizme. Aneurizma je slaba, tanka tačka u krvnom sudu u mozgu. Ako pukne može uzrokovati krvarenje opasno po život. 
• Arteriovenske malformacije (AVM). AVM predstavlja skup abnormalno zamršenih sudova u mozgu. Ako se ne leče, mogu se povećati i pući.
• Kavernozne malformacije. Cerebralna kavernozna malformacija je formiranje abnormalnih krvnih sudova u mozgu koji mogu curiti ili krvariti.

Hernija diska – diskus hernija

Spinalni diskovi imaju funkciju jastučića koji apsorbuju pritisak između pršljenova koji čine kičmu. Sastavljeni od hrskavice i vezivnog tkiva, zdravi diskovi između pršljenova mogu izgubiti svoju fleksibilnost, istrošiti se i pohabati. Degeneracija može biti uzrokovana starenjem, neaktivnim načinom života, dizanjem teških tereta ili traumama i nezgodama. Nakon toga, diskovi kičme mogu štrčati ili se izbočiti, što rezultira hernijom diska ili izbočenjem diska. Štaviše, hernija diska može iritirati ili stisnuti neke korene nerava, uzrokujući bol u leđima ili bol koji počinje od vrata i proteže se prema rukama ili nogama. Osoba počinje da oseća obamrlost, slabost, gubitak čula dodira i oslabljene motoričke sposobnosti u delovima tela povezanim sa zahvaćenim nervima. Hernija se može pojaviti u bilo kom delu kičme. Najčešće se razvija u vratu (cervikalna hernija diska) ili donjem delu leđa (lumbalna hernija diska).

MRI je metoda koja se najčešće koristi za dijagnostikovanje diskus hernijea, uz CT koji omogućava bolji kvalitet slike. Konačno, dijagnoza o tome jesu li nervi zahvaćeni ili ne, postavlja se elektromiografijom (EMG).

Neuralgija trigeminusa

Neuralgija trigeminusa manifestuje se epizodama iznenadnog, jakog bola lica. Pacijenti ga često upoređuju sa strujnim udarom. Nastaje zbog kompresije trigeminalnog nerva i može se osetiti u različitim delovima lica. Bol kod neuralgije trigeminusa može potrajati nekoliko sekundi i vremenom se može povećavati. Lekovi protiv bolova obično ne mogu da pomognu. Opcije lečenja mogu uključivati lekove, operaciju i radiohirurgiju gama nožem.

Neurohirurške procedure

Neurohirurške procedure u lečenju kičme i mozga zahtevaju izuzetan stepen preciznosti. Iz tih razloga bi pacijente trebalo uputiti u uspešne i dokazane zdravstvene centre opremljene vrhunskim tehnologijama u kojima rade iskusni timovi medicinskih stručnjaka koji mogu obezbediti najbolji rezultat. U ACIBADEM-u rade neki od najboljih neurohirurga u Turskoj, koji su specijalizirani za poddiscipline kao što su hirurgija kičme, neuroonkologija, neurovaskularna hirurgija i funkcionalna neurohirurgija. U njihovom radu veliku podršku obezbeđuju najnovije tehnologije, uključujući intraoperativni MRI imageing uređaj koji tokom operacije obezbeđuje slike u stvarnom vremenu, neuronavigacijski sistem za prevenciju oštećenja nerava i radiohirurški ICON gama nož. Operacija baze lobanje uspešno se izvode kod tumore mozga kao što su meningeomi, hordomi, švanomi te vaskularne malformacije baze lobanje poput aneurizme, arteriovenskih i kavernoznih malformacija.

Neki od najčešćih tipova neurohirurških zahvata koji se izvode u ACIBADEM-u navedeni su u nastavku:

Hirurško lečenje tumora na mozgu

Hirurško lečenje tumora na mozgu glavna je opcija. Cilj je ili potpuno ukloniti tumor ili, ako se tumor nalazi u osetljivom delu mozga, resektirati što je više moguće bez uticaja na vitalne funkcije. U zavisnosti od slučaja, operacija može uključivati kraniotomiju ili manje invazivne postupke kao što je neuroendoskopija. Budući da je potpuna resekcija tumora ključna za preživljavanje, pacijenti s rakom mozga moraju odabrati veštog hirurga i iskusan neurohirurški centar. Danas napredne tehnologije olakšavaju rad neurohirurzima i obezbeđuju veću stopu uspešnosti i bezbednosti po pacijenta. Imamo na hiljade uspešnih priča pacijenata s tumorom na mozgu koji u ACIBADEM na lečenje dolaze iz celog sveta.

Hirurško lečenje epilepsije

Od svih pacijenata s epilepsijom, nekih 20-30% pacijenata ima epilepsiju rezistentnu na lekove ili refraktornu epilepsiju. To znači da se napadi ne mogu kontrolisati lekovima. Za neke od ovih pacijenata operacija može biti alternativa. U ACIBADEM-u se izvode različite vrste operacija epilepsije:

• Fokalna resekcija: izrez manje zone u mozgu gde se javljaju napadi
• Kalozotomija korpusa: isecanje nervnih vlakana između dve hemisfere mozga u cilju sprečavanja širenja napada
• Hemisferoktomija: prekid povezanosti jedne hemisfere mozga s drugom u slučajevima kada je jedna strana mozga oštećena
• Stimulacija vagusa: postavljanje elektrode na nerv vagus

U zavisnosti od slučaja, svrha hirurškog lečenja epilepsije je da eliminiše napade, smanji njihovu učestalost ili da smanji intenzitet tih napada.

Hirurško lečenje Parkinsonove bolesti (duboka stimulacija mozga)

Duboka stimulacija mozga (DBS) je operacija koja se izvodi za kontrolu simptoma Parkinsonove bolesti kada lekovi ne daju rezultate. Operacija uključuje ugradnju elektroda u određeni deo mozga kako bi se regulisala električna aktivnost koja je zbog bolesti poremećena. Oblast se precizno određuje tomografijom mozga i MR snimcima. DBS operacija je održiva opcija za pacijente u uznapredovaloj fazi Parkinsonove bolesti koji su rezistentni na lekove ili imaju previše nuspojava. Mnogima od njih operacija obezbeđuje priliku za bolji i kvalitetniji život.

Cerebrovaskularna hirurgija

Trenutno se cerebrovaskularne bolesti mogu uspešno lečiti u savremeno opremljenim zdravstvenim centrima u kojima rade iskusni timovi specijalista. Moždani udar, aneurizme mozga, arteriovenske malformacije, kavernozne malformacije i drugi neurovaskularni poremećaji koji zahtevaju hirurški zahvat, rutinski se leče u ACIBADEM-u, bez obzira na složenost slučajeva. Za optimalne rezultate mogu se koristiti minimalno invazivne tehnike, endovaskularne metode, mikrohirurgija i radiohirurgija.

Gama nož – radiohirurgija

Gama nož je neinvazivni alat za stereotaktičnu radiohirurgiju (SRS) bez rezova. Koristi višestruke zrake koji se precizno usmeravaju na bolesne ćelije. Gama nož uređaj može se koristiti za lečenje različitih bolesti mozga, uključujući:

• Benigni ili maligni tumori mozga jasnih granica
• Funkcionalne probleme, kao što je Parkinsonova bolest i neuralgija trigeminusa
• Vaskularne bolesti mozga, poput arteriovenskih malformacija i kavernoma

Lečenje hernije diska (discektomija)

Ako je pacijentu dijagnostkovana hernija diska, lekar može preporučiti kraći period mirovanja, protivupalne lekove, lekove protiv bolova, fizikalnu terapiju, razne vežbe i epiduralne injekcije steroida. Ako konzervativno lečenje ne donese boljitak ili se simptomi pogoršaju, pacijentu može pomoći hirurško lečenje. Discektomija je vrsta operacije koja se izvodi radi ublažavanja kompresije nerva tako što se deo hernije diska ukloni (delimična discektomija) ili se ukloni čitava. Tokom operacije, hirurzi moraju biti vrlo pažljivi kako bi odvojili nerve i otkrili tkivo diska i izbegli bilo kakva druga oštećenja. Danas je moguće bolje zaštititi nerve endoskopskim zahvatima ili mikrodiscektomijom koja se sprovodi mikroskopskim pristupom. U ACIBADEM-u najčešće biramo minimalno invazivnu discektomiju koja pacijentu obezbeđuje brži i lakši oporavak i povratak svakodnevnim obavezama.

Hirurško lečenje neuralgije trigeminusa

Kada lekovi ne mogu da pomognu kod simptoma neuralgije trigeminusa, mogu se razmotriti i različite hirurške mogućnosti. Za smanjenje ili uklanjanje bola može se primeniti mikrovaskularna dekompresija (MVD), rizotomija, balonska kompresija. Moguće je i lečenje gama nožem. 

Zašto treba da odaberete ACIBADEM?

Našim pacijentima obezbeđujemo i sledeće pogodnosti:

• Sveobuhvatnu neurološku negu multidisciplinarnog tima stručnjaka;
• Pristup naprednim medicinskim, hirurškim i minimalno invazivnim rešenjima;
• Lečenje složenih i zahtevnih neuroloških bolesti i poremećaja;
• Najnovije tehnologije koje obezbeđuju najveći stepen bezbednosti i efikasnosti;
• Pacijentima iz celog sveta obezbeđujemo usluge vrhunskog kvaliteta svetski poznatog zdravstvenog brenda.