Pedijatrijska neurologija i neurohirurgija

Kada je reč o pedijatrijskim neurohirurškim poremećajima, stručnost specijalista od ključne je važnosti. Još od 1991. Acibademov Centar za pedijatrijsku neurohirurgiju predstavlja primer u ovoj oblasti medicine i postaje referentni centar za najsloženije slučajeve iz Turske i inostranstva. Osnovan je kao sveobuhvatni centar u kojem sarađuju stručnjaci različitih medicinskih specijalnosti i u kojem se leče sve neurološke patologije kod dece, koje obuhvataju i kongenitalne anomalije, epilepsiju, spastičnost i tumore mozga. Danas je to međunarodno priznati centar koji obezbeđuje negu vrhunskog kvaliteta pedijatrijskim slučajevima s neurološkim oboljenjima od kojih više od 25% stiže iz inostranstva.

“ Dete nije tek malena verzija odrasle osobe. Razlike između novorođene bebe i odrasle osobe liče na razlike između miša i žirafe. I ne radi se samo o veličini, već obliku, anatomiji i funkciji. Funkcijski centri mozga odraslog čoveka dobro su uspostavljeni, ali za razliku od mozga odrasle osobe, mozak dece u procesu je razvoja. To znači da su neke od zona koje se lako mogu operisati kod odraslih, zabranjene zone kod dece.”

Prof. Dr. Memet Özek, dečji neurohirurg, ACIBADEM Healthcare Group

Ekipu na Odeljenju za dečju neurohirurgiju Acıbadem čine iskusni i predani lekari, medicinske sestre i tehničari. Svim našim pacijentima pristupa se multidisciplinarno, zahvaljujući Odeljenjima za fizikalnu terapiju i rehabilitaciju, dečju neurohirurgiju, ortopediju, dečju neurologiju, dečju hirurgiju, onkologiju, radiologiju kao i odeljenju dentalne medicine. Multidisciplinarni pristup brine da medicinski stručnjaci svih srodnih specijalnosti zajedno pregledaju pacijenta kako bi odredili plan i faze lečenja, uzimajući u obzir sve dostupne mogućnosti.

Prof. dr. Memet Özek upoređuje dobar hirurški tim s gudačkim kvartetom. “Sva četiri muzičara mogu biti virtuozi kao pojedinci, ali zajedničko sviranje u harmoniji je ono što ih čini gudačkim kvartetom. A da bi to postigli, moraju danonoćno vežbati mesecima, pa i godinama. Radimo s istim hirurškim medicinskim sestrama i tehničarima već 10 godina i 27 godina s istim pedijatrijskim anesteziologom. To unosi sklad u naš rad, što posledično donosi bolje rezultate za naše najmlađe pacijente.”

Dijagnostikovanje neuroloških poremećaja

Tačna dijagnoza prvi je preduslov za uspešno lečenje. Centar za pedijatrijsku neurohirurgiju Acıbadem opremljen je svim najnovijim tehnologijama za precizno dijagnostikovanje neurohirurških stanja kod dece. Za preciznu i tačnu dijagnozu koriste se tehnologije PET, SPECT, EEG, CT, USG.

Acıbadem poseduje neke od najnaprednijih 3 Tesla MRI uređaja dostupnih na svetu: Siemens Vida i GE Premier. Obim cevi od 70 cm omogućava udobno skeniranje najmlađih pacijenata s klaustrofobijom. Uređaji pružaju veću efikasnost i poboljšani radni proces uz poboljšan kvalitet snimaka i to do osam puta. Aktuelna MRI tehnologija toliko je napredna da može prikazati sve moždane poremećaje na MRI snimku. Svi krvni sudovi jasno su vidljivi kao i njihove pozicije u tumoru. Štaviše, može pokazati u kojoj meri krvni sudovi hrane centre odgovorne za određenu funkciju. Dobro opremljena radiološka jedinica koja koristi MRI visoke rezolucije od 3 Tesla može u većini slučajeva postaviti preciznu dijagnozu samo MRI pregledom, a to je u Acıbademu rutinski postupak.

Uređaj potpomognut računarom za trodimenzionalnu analizu hoda koristi se za otkrivanje i utvrđivanje poremećaja hoda, posebno onih povezanih s neurološkim, ortopedskim i reumatološkim problemima.

Stanja koja lečimo

Multidisciplinarni tim Centra za pedijatrijsku neurohirurgiju Acıbadem leči sve neurohirurške patologije kod dece, i posebno je specijaliziran za:

• Tumore koji su smešteni duboko u mozgu (tumori smešteni u talamusu i moždanom deblu)
• Operacije epilepsije
• Operacije spastičnosti
• Endoskopsko lečenje hidrocefalusa (kao alternativa operaciji šanta)

Urođene anomalije mozga

Urođene anomalije mozga znače da se dete rodilo s malformacijama mozga ili kičme. U pedijatrijskoj neurohirurgiji postoji pet vrsta urođenih/kongenitalnih anomalija: hidrocefalus, ciste na mozgu, encefalocela, kraniosinostoza i cerebralne vaskularne malformacije.

• Hidrocefalus je izraz koji je izveden iz reči “hydro = voda” i “cephalus = glava”. Definiše se kao „nakupljanje vode u ljudskom mozgu i povećani pritisak“. Kolokvijalno se naziva i “preterano nakupljanje vode u mozgu”. Ovde se reč „voda“ koristi za cerebrospinalnu tečnost (likvor). U našem mozgu postoje komore koje su međusobno povezane kanalima i razlikuju se po veličini. Te komore se nazivaju „ventrikuli“. Ukupno ima četiri komore (dve lateralne komore, 3. komora i 4. komora). Hidrocefalus se može razviti zbog prekomernog nakupljanja likvora u jednoj ili više komora, i posledičnim povećanjem pritiska. Jasno, ovo stanje šteti moždanom tkivu.
• Kongenitalne ciste mogu se razviti po celom mozgu. U slučaju da uzrokuju pritisak na moždano tkivo, ciste treba operisati nakon rođenja. Najčešći tip su arahnoidne ciste koje nastaju kao posledica pucanja arahnoidne membrane. Ciste nisu tumori; to su vrećice ispunjene tečnošću, koje se pojavljuju u jednom od tri sloja tkiva koji prekrivaju centralni nervni sistem.
• Encefalocela je vrsta urođene anomalije neuralne cevi koja zahvata mozak. Nastaje kada deo lobanje nije dobro formiran, a deo moždanog tkiva i povezanih struktura štrči izvan lobanje.
• Kraniosinostoza podrazumeva prerano zatvaranje sutura lobanje. Posledica procesa su deformacije nastale u lobanji deteta. Ako kosti lobanje ne mogu održati korak s brzim rastom mozga u preliminarnim fazama života dojenčeta, razvija se kliničko stanje koje se naziva povećani intrakranijalni pritisak. Ovo stanje podrazumeva da mozak ne može da se poveća i da se može zaglaviti u lobanji. Ako se stanje ne dijagnostikuje i ne leči u ranoj fazi, može izazvati nepovratna neurološka, kognitivna i bihevioralna oštećenja.
• Cerebralne vaskularne malformacije su lokalizovani spletovi abnormalnih krvnih sudova koji uzrokuju promene u protoku krvi. Ove vaskularne mase nisu tumori, ali se ponekad mogu uvećati i izazvati razne simptome. Za razliku od drugih abnormalnosti, ne zahtevaju hitno lečenje. Međutim, cerebralne vaskularne malformacije moraju se dijagnostikovati i pratiti zbog povećanog rizika od krvarenja u mozgu.

Simptomi urođenih/kongenitalnih anomalija

Hidrocefalus

Novorođenčad (do mesec dana): preterani rast glave, ispupčena fontanela, tanko vlasište, proširenje krvnih sudova u glavi, povraćanje, nemir, devijacija očiju prema dole i/ili gore (zalazak) neki su od mogućih simptoma.

Deca (1 mesec ili starija): preterani rast glave, glavobolja, mučnina, povraćanje, temperatura, diplopija, nemir, kašnjenje u hodanju ili govoru, poremećaji u komunikaciji poremećaji, gubitak senzornih i motoričkih funkcija, napadi. Kod starije dece poteškoće s budnošću ili buđenjem.

Kongenitalne/urođene ciste

• Glavobolja
• Mučnina i povraćanje
• Zaostajanje u razvoju
• Preterani umor ili niska energija
• Napadi
• Hidrocefalus kao posledica opstrukcije normalne cirkulacije cerebrospinalne tečnosti
• Problemi s vidom

Encefalocele

• Hidrocefalus: nakupljanje cerebrospinalne tečnosti u mozgu
• Problemi s vidom
• Mikrocefalija: abnormalno mala glava
• Spastična kvadriplegija: paraliza udova
• Zastoj u rastu i mentalnom razvoju (retardacija)
• Ataksija: nekoordinisano kretanje mišića
• Zastoj u razvoju
• Napadi

Kraniosinostoza

Promene oblika glave i lica obično su vidljive i najčešće su prvi i jedini simptom. Još jedan znak je izostanak ili premalena fontanela. U retkim slučajevima sinostoza može dovesti do povećanog pritiska unutar lobanje. Ovo je najčešće slučaj kada se višestruke kranijalne suture prerano spoje.

Kako se urođene anomalije mogu dijagnostikovati?

Tokom trudnoće specijalista perinatologije prati pacijentkinju tokom ultrazvučnih pregleda, i pazi na eventualne anomalije u moždanom tkivu. U zavisnosti od nalaza ultrazvuka, može biti potrebna magnetna rezonanca fetusa. Tokom magnetne rezonance fetusa trudnica se podvrgava magnetnoj rezonanci kako bi se pregledao fetus. To je jedan od načina da se otkrije kongenitalna anomalija i postavi tačna prenatalna dijagnoza. Nakon porođaja na Odeljenju dečje neurohirurgije izvodi se operativni zahvat.

Hirurško lečenje urođenih anomalija

Kod urođenih anomalija mozga, hirurgija predstavlja glavnu opciju lečenja. Posebno kod pojedinih vrsta malformacija gde se operacija mora izvesti u roku od prvih 36 sati nakon porođaja.

Hidrocefalus

• Neuroendoskopske procedure (Endoskopska ventrikulostomija treće komore): Ako su anatomski putevi iz bilo kojeg razloga začepljeni, endoskopom se stvara novi kanal i na taj način uspostavlja cirkulacija cerebrospinalne tečnosti. Endoskopi su visokotehnološki sistemi kamera prečnika od 2 do 4 mm. Ukoliko anatomija dozvoljava i nema kontraindikacija, naša klinika preferira prvenstveno ovu hiruršku tehniku i deca mogu nastaviti da žive bez stranog tela.
• Ventrikuloperitonealna (VP) hirurgija šanta: Operacija šanta predstavlja rešenje za pacijente koji ne ispunjavaju uslove za endoskopske postupke. Šantom se tečnost/likvor odvodi iz mozga u drugu telesnu šupljinu (obično trbušnu). Za drenažu se koristi tanka i dugačka elastična silikonska cev koja se naziva “šant”. Sistem ima „pumpu (ventil)“ ispod vlasišta kako bi se osigurao jednosmerni protok kontrolisane brzine. Time se eliminiše i povišeni pritisak u mozgu. Međutim, ovaj sistem bi trebalo da funkcioniše kontinuirano, jer se cerebrospinalna tečnost neprestano proizvodi u mozgu. Budući da se šant nalazi u potkožnom tkivu, može se videti samo kod beba. Kod dece i odraslih cev se palpacijom može napipati u potkožnom tkivu.

Kongenitalne/urođene ciste u mozgu

• Kraniotomija: tokom ovog postupka uklanja se deo lobanje kako bi neurohirurgu bio omogućen pristup cisti. Ovo je invazivnija metoda lečenja, ali omogućava neurohirurzima da precizno provere i odstrane ciste.
• Šant: Specijalista neurohirurgije umetne cevčicu u cistu, koja zatim ostaje na mestu i omogućava da tečnost otiče i apsorbuje se u trbušnoj šupljini.

Encefalocele

Jedini, neizbežni način lečenja encefalocele je hirurgija. Štaviše, operaciju treba uraditi u prva 3 meseca nakon rođenja. Ako postoji sloj kože koji prekriva tkivo, hirurška intervencija se može odložiti za nekoliko meseci. Ako ne postoji sloj kože koja bi štitila encefalocele, operaciju treba izvesti ubrzo nakon rođenja.

Kraniosinostoza

Neurohirurzi iz Acıbadema generalno primenjuju minimalno invazivne endoskopske hirurške metode za lečenje kraniosinostoze, ali u nekim slučajevima endoskopska hirurgija nije i najbolje rešenje. Na primer, kod starijih beba ili beba s više od jedne zatvorene suture moguće je primeniti različite hirurške metode. U endoskopskoj operaciji kraniosinostoze, hirurg pravi mali rez, dovoljan da se umetne hirurški instrument, uz koji se koristi minijaturna kamera za praćenje operacije.

Pre operacije dete se stavlja u opštu anesteziju. Neurohirurzi prave jedan ili dva mala reza na temenu. Zatim se tanka cev s dodatnom video kamerom i drugim alatima umetne kroz rez. Kamera omogućava hirurzima da vide unutrašnjost detetove glave dok izvode operaciju. Tokom operacije neurohirurzi uklanjaju usku traku kosti duž zatvorene suture. Nakon operacije, pacijenti se uglavnom zadržavaju u bolnici između dva i tri dana. Nakon operacije, bebe će možda morati da nose posebnu kacigu koja za cilj ima da oblikuje glavu. Ova kaciga može se nositi od nekoliko meseci do godinu dana.

Cerebralne vaskularne malformacije

Hirurgija cerebralnih vaskularnih malformacija obično se izvodi uz navigaciju i mikroskop potpomognute računarom. Neurohirurzi nastoje u potpunosti da uklone vaskularnu malformaciju i izbegnu rizik od rupture. Optimalna hirurška metoda određuje se na osnovu veličine, oblika, položaja malformacije i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

Pedijatrijski tumori mozga

Tumori mozga kod dece po mnogo čemu se razlikuju od tumora mozga kod odraslih. Neki od tumora koji se registruju kod dece gotovo se nikada ne registruju kod odraslih. Acibademov tim dečjih neurohirurga uglavnom se fokusira na tumore moždanog debla i talamusa ili tumore smeštene duboko u mozgu. Vitalna područja su veličine palca i lokalizovana su u samom središtu mozga. Bez njih čovek ne bi mogao samostalno da diše, pokreće ekstremitete, koristi mimiku lica, pa čak ni da guta hranu. Zbog svog uticaja na ova vitalna područja, ovakvi tumori zahtevaju ozbiljno veštačenje. Stavimo li po strani stručnost hirurga, preoperativna priprema slučaja od presudne je važnosti.

Stručnjaci u ACIBADEM-u, zahvaljujući najsavremenijem uređaju za magnetnu rezonancu visoke rezolucije snage 3 Tesle, precizno mogu da uoče položaj tumora, kao i strukture odgovorne za vitalne funkcije, te da pristupe operaciji bez straha od neželjenih oštećenja. Tehnike mapiranja i praćenja mozga takođe se koriste u ovako preciznim operacijama. 

Svi tumori mozga, bilo da su maligni ili benigni, imaju veliki uticaj na život pacijenta. Postoji niz malignih bolesti kod pedijatrijskih tumora mozga. Pre svega, bez obzira na vrstu tumora, potreban je iskusan multidisciplinarni tim koji se sastoji od radiologa, specijaliste radijacijske onkologije, medicinskih onkologa i dečjih neurohirurga. Na redovnom sedmičnom konzilijumu, tim specijalista deli informacije o svim novim pacijentima i planira preoperativne, intraoperativne i postoperativne faze, kao i sve dodatne mogućnosti lečenja. Tumori mozga, čak i ako su benigni, mogu se ponovo pojaviti, a maligni metastazirati i proširiti se na druge organe. Acibademovi lekari sarađuju i dele informacije o svim scenarijima i planiraju kako da bolest zadrže pod kontrolom.

Simptomi tumora mozga

Prvi i najčešći znak tumora mozga kod dece je stalna glavobolja. Osim glavobolje, kod ovih pacijenata mogu se primetiti i sledeći simptomi;

• Povraćanje (projektilno povraćanje, posebno nakon ustajanja iz kreveta ujutro)
• Usporeni pokreti, gubitak snage i plegije u rukama i stopalima
• Paraliza lica
• Napad (epileptični napad, izlučivanje pene iz usta, gubitak svesti)
• Devijacija očiju, ograničenost pogleda u desnu ili levu stranu
• Nemogućnost gledanja prema gore
• Vid smanjene oštrine
• Problemi s gutanjem
• Poremećaj govora
• Nemir, nedostatak apetita, kontinuirani plač (kod beba)
• Izbočena fontanela
• Kontinuirana pospanost
• Ukočenost vrata

Hirurško lečenje tumora mozga

Najčešće rešenje za tumore mozga kod dece vrlo će verovatno biti hirurško lečenje. Međutim, za određene tumore sa sporom stopom rasta umesto operacije može se preporučiti praćenje ili biopsija.

U Acibademovom Centru za pedijatrijsku neurohirurgiju lekari za operacije koriste najtanje endoskope koji omogućavaju otpust pacijenata već sledećeg dana.

Tokom operacije takođe se koristi ultrazvučni aspirator. Pomaže u lečenju tumora u komorama zatvorenom endoskopskom metodom. Štaviše, kao jedna od najnaprednijih tehnologija, laser se može koristiti kroz endoskop. U Acıbademu, umesto da otvorenom metodom operišu tumore u onim prazninama koje se nazivaju ventrikuli, hirurzi koriste ovaj specijalizovani endoskop da iseku tumor. Ovom naprednom tehnologijom aspirator se uvodi kroz endoskop. Stvara malene komadiće, poput brašna, u tkivu mozga i upija ga. Stoga je bolje mlevenje u prah i isisavanje nego povlačenje i guranje moždanog tkiva. Dakle, operacija se izvodi čisto i bez povređivanja pacijenta.

Gama-nož

Terapija gama nožem može se uzeti u obzir za pedijatrijske tumore mozga koji su manji od 3 cm. Za maligne tumore mozga koji zahtevaju radioterapiju, strategija lečenja uključuje hirurško odstranjivanje tumorskog tkiva u maksimalnom obimu nakon čega sledi konvencionalna radioterapija. Međutim, gama-nož se može koristiti u odabranim slučajevima za male tumore koji se vraćaju nakon rutinske operacije i radioterapije.

Spastičnost

Spastičnost je abnormalna napetost mišića uzrokovana neravnotežom signala iz mozga i kičmene moždine prema mišićima. Obično uzrokuje probleme s kretanjem. Glavni razlog spastičnosti kod dece je cerebralna paraliza. Cerebralna paraliza (CP) je grupa trajnih poremećaja kretanja koji se javljaju tokom ranog detinjstva. Znakovi i simptomi razlikuju se među pacijentima i nisu uvek isti. Česti simptomi koji se mogu primetiti su loša koordinacija, ukočeni i slabi mišići i drhtanje. Takođe, tu su i problemi s čulom dodira, vidom, sluhom, gutanjem i govorom. Ukratko, CP znači oštećenje mozga. Ovo oštećenje obično se događa tokom rođenja ili mesec dana nakon porođaja i to zbog nedostatka dotoka krvi u mozak. Ako nedostatak protoka krvi potraje 3 minuta ili duže, dolazi do neizbežnog i nepopravljivog oštećenja mozga.

Ipak, Acıbademovi lekari imaju priliku da intervenišu i leče poremećaje kretanja uzrokovane cerebralnom paralizom. Oko 60% pacijenata sa cerebralnom paralizom ima spasticitet. Nekad je jedini način lečenja spastičnosti bila fizikalna terapija, ali danas postoji nekoliko različitih opcija. Mogućnosti lečenja za svakog pacijenta ponaosob procenjuju se u našim multidisciplinarnim savetovalištima, gde lekari detaljno razgovaraju o svakom pacijentu sa specijalistima fizikalne terapije i rehabilitacije, pedijatrijske neurohirurgije, ortopedije, pedijatrijske neurologije i mnogim drugim stručnjacima. Acibademov Centar za dečju neurohirurgiju izveo je preko 1500 operacija i pomogao pacijentima iz celog sveta.

Simptomi spastičnosti

• Novorođenče, odnosno dojenče staro do 2 meseca: klinička slika napada, poteškoće sa sisanjem, izrazito nepravilan ritam spavanja, dugotrajno plakanje
• Dojenče do 3 meseca starosti: nepokretnost ili nemogućnost koordinacije pokreta ruku i nogu
• Dojenče staro do 4 meseca: skupljanje ruku u šaku – nemogućnost dorzalne fleksije u prstima; nemogućnost držanja, podizanja glave
• Dojenče staro do 8 meseci: prekrštene/makazaste noge kada se beba podigne, gazi na prstima, nemogućnost hvatanja igračaka
• Dojenčad stara 10 i više meseci: kašnjenje u samostalnom puzanju i stajanju, nedostatak odgovora na neki vizuelni ili zvučni podražaj

Lečenje spastičnosti

Pedijatrijaska rehabilitacija: Jedna od opcija lečenja spasticiteta koju lekari često odaberu je pedijatrijska fizioterapija i rehabilitacija. Ova opcija pacijentima može koristiti za:

• Prevenciju fizičkih poremećaja koji su posledica spasticiteta;
• Ublažavanje posledica spasticiteta upotrebom različitih tehnika;
• Povećanje funkcionalne sposobnosti i jačanje samostalnosti deteta u svakodnevnom životu;
• Odabir medicinskih pomagala koja su detetu potrebna i edukacija o njihovom korišćenju.

Acıbadem poseduje i jedinicu za analizu kretanja sa zasebnim timom stručnjaka. Laboratorija za analizu pokreta koristi se za razumevanje tačne situacije svakog mišića kod svakog pacijenta. Analiza hoda jedan je od važnih faza u kojoj se sprovodi evaluacija i procena mišića, zglobova i koštanog sistema. 3D analiza hoda potpomognuta računarom pomaže u objektivnoj identifikaciji poremećaja hoda, pokazuje vreme delovanja i kontrakcije mišića, pokazuje raspon pokreta zglobova i pomaže lekarima u planiranju faza lečenja. U ovoj jedinici se dokumentuju motoričke sposobnosti deteta i planira dalje lečenje. Iz dana u dan, stručnjak precizno meri promene i sva poboljšanja u motoričkim sposobnostima, odnosno kretanju deteta.

Operacija spasticiteta: Hirurško lečenje spasticiteta treba razmotriti ako rehabilitacija ne daje željene rezultate, ako je nega deteta zbog spasticiteta i dalje veoma otežana, a dete trpi bolove uzrokovane abnormalnim kontrakcijama mišića. Relevantne operacije mogu uključiti i:

• Injekcije botulinum toksina
• Selektivnu dorzalnu rizotomiju (SDR)
• Selektivnu neurotomiju (selektivna fascikulotomija)
• Duboku stimulaciju mozga (DBS)
• Implantaciju baklofenske pumpe
• Palidotomiju

Epilepsija

Epilepsija je poremećaj centralnog nervnog sistema, praćen abnormalnom moždanom aktivnošću koja uzrokuje epileptične napade koji se ponavljaju. Epileptični napadi su epizode koje mogu varirati od kratkih i gotovo neprimetnih praznih perioda do dugih perioda snažnog drhtanja. Te epizode za rezultat mogu imati fizičke povrede, ali i nepovratna oštećenja mozga, posebno kod dece, čiji je mozak još u razvoju. U većini slučajeva, pedijatar neurolog uspešno leči epilepsiju lekovima. Ipak, u 25% slučajeva lekovi nisu dovoljni i pacijenti i dalje pate od napada. Kod ovih pacijenata neurohirurzi mogu intervenisati različitim tehnikama.

Simptomi epilepsije

• Ukrućenje tela
• Problem sa svešću
• Gubitak kontrole bešike
• Zaustavljanje disanja
• Ne reaguje na reči ili buku
• Zurenje
• Trzajni pokreti nogu i ruku
• Ritmično pomeranje glave
• Iznenadni, bezrazložni pad (povezan s gubitkom svesti)

Hirurško lečenje epilepsije

Pacijenti s epilepsijom nemaju tumor ili cistu u mozgu, ali im se određena regija abnormalno razvija te iako je MRI snimak potpuno normalan, drugim se pregledima može otkriti da napadi potiču iz određenog dela mozga. Rendgenska slika takođe može biti normalna, ali deo mozga neće ispravno funkcionisati. U takvim slučajevima pacijent postaje kandidat za hirurško lečenje epilepsije.

Za razliku od drugih neuroloških poremećaja, lekovi su prva opcija za lečenja epilepsije. Ali ako je pacijent otporan na lekove (epilepsija otporna na lekove), neurohirurgija može pomoći, budući da je ljudski mozak izvor epilepsije. Kod takvih pacijenata hirurške tehnike uključuju žarišnu resekciju (uklanjanje obolelog područja mozga), kalozotomiju korpusa (razdvajanje obe hemisfere mozga), hemisferotomiju (razdvajanje obolele hemisfere od zdrave hemisfere, ako je oštećenje ograničeno na jednu hemisferu) i stimulatore (stimulacija vagus nerva). Podobnost za hirurški zahvat i vrstu hirurškog zahvata epilepsije koji će biti primenjen treba da odredi tim specijalista, sposoban da ostvari efikasne rezultate uz maksimalnu zaštitu delikatnih funkcija mozga.