U Centru za lečenje gojaznosti Acibadem, problem gojaznosti uspešno se leči dijeteskom ishranom, prilagođenom fizičkom aktivnošću, drugim neinvazivnim metodama i na kraju, barijatrijskom hirurgijom.
Gojaznost je oboljenje koje karakteriše prekomerno nakupljanje masnog tkiva, koje negativno utiče na opšte zdravlje. Na osnovu dosadašnjih podataka, širom sveta, učestalost gojaznosti se utrostručila u poslednjih 50 godina. Neophodno je znati da gojaznost nije samo kozmetski, već ozbiljan zdravstveni problem. Prekomerna telesna težina udružena je sa povećavanjem rizika od razvoja veoma ozbiljnih bolesti, poput kardiovaskularnih i tipa 2 šećerne bolesti. Masno tkivo izlučuje hormone koji utiču na povećanje apetita, podižu granice osećaja sitosti i uzrokuju dalji napredak gojaznosti. U nekim situacijama kod ekstremne gojaznosti, teško je rešiti problem prekomerne težine bez adekvatne pomoći. Ukoliko je pacijent motivisan i potraži pomoć kvalifikovanih lekarskih timova, gojaznost se može sprečiti i uspešno izlečiti.
Prekomerna telesna težina i gojaznost nastaju zbog prekomernog unosa kalorija. To znači da je količina unetih kalorija veća od onih koje se potroše. Višak kalorija nakuplja se i čuva kao mast u telu.
Pojednostavljeno rečeno, svako ko previše unosi hrane i premalo se kreće izložen je riziku od prekomerne telesne težine i gojaznosti. Pored toga, neki genetski uzroci, zdravstvena stanja poput hipotireoze i upotreba nekih lekova takođe mogu doprineti nakupljanju masnog tkiva.
Prekomerna težina obično je rezultat uticaja brojnih faktora ponašanja, okoline i genetike. Neki od njih su:
Indeks telesne mase (BMI) jednostavan je i često korišćen način kojim se procenjuje gojaznost. Uzima u obzir telesnu težinu i visinu osobe. Da biste izračunali svoj BMI, svoju telesnu težinu u kilogramima možete podeliti sa svojom visinom izraženom u metrima, a zatim rezultat ponovo podeliti sa vrednosti visine. Konačni rezultat upoređuje se sa BMI klasifikacijskom tablicom kako sledi:
Klasifikacija gojaznosti prema indeksu telesne mase
Opseg vrijednosti | Rezultat |
BMI niži od 18,5 kg/m² | Pothranjenost |
BMI između 18,5 – 24,9 kg/m² | Normalno (zdrava težina) |
BMI između 25 – 29,9 kg/m² | Prekomerna težina |
BMI između 30 – 34,9 kg/m² | Klasa I gojaznosti |
BMI između 35 – 39,9 kg/m² | Klasa II gojaznosti |
BMI preko 40 kg/m² | Klasa III gojaznosti (morbidna gojaznost) |
Prekomerna telesna težina i gojaznost mogu uzrokovati ozbiljne zdravstvene posledice. Uz potencijalne probleme sa varenjem, može uzrokovati visok holesterol i krvni pritisak, otvarajući put kardiovaskularnim bolestima, a često i nastanku moždanog udara. Prekomerna telesna težina stvara dodatni pritisak na zglobove, uzrokujući poremećaje mišićno-koštanog sistema, posebno dovodeći do osteoartritisa velikih zglobova. Povišeni BMI rizik je i za druge sistemske bolesti, poput dijabetesa tipa 2, apneje tokom spavanja i nekih vrsta maligniteta. Štaviše, može uticati na smanjen kvalitet života, depresiju, anksioznost i društvenu izolaciju.
Prekomerna telesna težina i gojaznost mogu se sprečiti zdravim odlukama. Zdrava ishrana bogata povrćem, voćem, celovitim žitaricama, mahunarkama i izbegavanjem brze i prerađene hrane može pomoći u održavanju adekvatne telesne mase. Preporučuje se redovna umerena fizička aktivnost. Čak i redovne šetnje sa vašim ljubimcem mogu biti dovoljne. Obroke pripremajte sami i konzumirajte više namirnica biljnog porekla. Izbegavajte hronični stres i spavajte najmanje 7-8 sati svake noći. Ako ne pomognu svi ovi saveti da održite zdravu telesnu težinu, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom centru za lečenje gojaznosti gde tim stručnjaka može proceniti vaš slučaj, pripremiti personalizovani program mršavljenja i pomoći vam da ostvarite željene ciljeve.
Deca i odrasli treba da prođu pregled uz procenu BMI-a najmanje jednom u godinu dana. U slučaju promene vrednosti, lekar može preporučiti dijetu i vežbe kako bi se izbeglo dalje povećanje telesne težine.
BMI predstavlja dobru polaznu tačku kada treba da procenite nečiju telesnu težinu. Ipak, BMI ne uzima u obzir važne faktore kao što su starosna dob, pol, procenat mišićne mase ili raspodela telesne masti. Za efikasnije dijagnostikovanjee i lečenje gojaznosti važno je znati gde se u telu nakuplja mast. Gojaznost se generalno može podeliti u dve kategorije – u obliku „jabuke“ i „kruške“. Kod gojaznosti „tipa jabuke“ višak masti se nakuplja na prednjem trbušnom zidu, dok se kod gojaznosti „oblika kruške“ višak masti nakuplja oko bokova. Mast nakupljena oko struka, koje se naziva i trbušno salo, verovatnije je da će povećati rizik od razvoja opasnih zdravstvenih problema, posebno srčanih bolesti ili dijabetesa tipa 2. Muškarci sa obimom struka većim od 94 cm klasifikuju se u grupu povećanog rizika, dok su oni sa obimom strukom većim od 102 cm u grupi visokog rizika. Kod žena, obim struka iznad 80 cm klasifikuje se u grupu povećanog rizika, a iznad 88 cm, visokog rizika.
Kod dijagnostikovanja gojaznosti u obzir se uzima anamneza i trenutno zdravstveno stanje pacijenta. Širok raspon faktora pomaže u određivanju efikasnog plana lečenja. Zato uvek preporučujemo stručne konsultacije za bolje rezultate.
Gojaznost je složena bolest koja zahteva sveobuhvatno lečenje posvećenog i iskusnog medicinskog tima. Sam tok lečenja određuje se individualno za svakog pacijenta, a može uključivati:
Podrazumevaju brze i reverzibilne tehnike mršavljenja koje se izvode bez rezova ili boravka u bolnici. Najefikasniji su kod pacijenata s BMI u opsegu 27-35 koji još uvek nisu prikladni za operaciju gojaznosti, ali ne mogu da kontrolišu svoju telesnu težinu dijetom i sportom. U Centru za lečenje gojaznosti Acibadem izvodimo sledeće neinvazivne tehnike:
Botoks želuca i želudačni balon daju slične rezultate. Šest meseci nakon zahvata prosečan gubitak je 7% – 15% od ukupne telesne težine. Ova vrednost može varirati u zavisnosti od motivacije pacijenta i toga koliko se pridržava preporučenih promena načina života i dijetetskog unosa hrane. Ove metode nisu prikladne za pacijente sa BMI iznad 40 koji treba da izgube veliki broj kilograma. Barijatrijska hirurgija može biti rešenje u takvim slučajevima.
Barijatrijska hirurgija, poznata je i kao hirurgija gojaznosti ili hirurgija mršavljenja, i podrazumeva lečenje morbidne gojaznosti. U okviru lečenja hroničnih stanja poput dijabetesa tipa 2, naziva se metabolička hirurgija.
Barijatrijska hirurgija koristi različite tehnike za smanjenje volumena želuca ili ograničavanje apsorpcije hranjivih materija iz creva ili kombinaciju oba.
Barijatrijska hirurgija može biti opcija za sve pacijente čiji je BMI iznad 40 i kada dijeta i redovna fizička aktivnost nisu dali rezultate. Može se primeniti na pacijente sa BMI-jem iznad 35 koji imaju jedan ili više zdravstvenih problema vezanih za prekomernu telesnu težinu, kao što su hipertenzija, dijabetes tipa 2, apneja u snu, nealkoholna masna jetra, osteoartritis, itd. Metaboličku operaciju takođe treba razmotriti kao opciju za lečenje dijabetesa tipa 2 kod bolesnika sa gojaznošću klase I (BMI 30,0–34,9 kg/m2) i neadekvatno kontrolisanom hiperglikemijom uprkos optimalnom medicinskom lečenju svim vrstama lekova (uključujući insulin).
Postoje i neke kontraindikacije za barijatrijsku hirurgiju, kao što su ozbiljni srčani poremećaji, trenutna zavisnost na droge ili alkohol, lečenje maligne bolesti, mentalni poremećaji i trudnoća. Kandidati za operaciju gojaznosti moraju biti svesni da će morati da naprave trajne promene u svom životu kako bi postigli i održali dobre, željene rezultate.
Postoje različiti postupci, a odluka o tome koji će se od njih primeniti određuje se prema stanju pacijenta i rezultatima koji se očekuju. U Centru za lečenje gojaznosti Acibadem hirurške mogućnosti uključuju:
Pacijenti koji se odluče na barijatrijski hirurški zahvat moraju se pridržavati redovne ishrane i programa vežbanja. Stoga dugoročni uspeh lečenja gojaznosti umnogome zavisi od motivacije pacijenta da napravi trajne životne promene.
Pacijenti koji se podvrgavaju operaciji gojaznosti mogu očekivati da će izgubiti oko 60%-80% prekomerne telesne težine u roku od dve godine nakon operacije. Ovi rezultati ostaju trajni ako se pacijent pridržava preporučenog programa i zdravih životnih navika. U proseku 80-90% svih pacijenata koji se podvrgnu barijatrijskoj hirurgiji postižu svoje ciljeve vezane za gubitak prekomerne telesne težine.
Uz gubitak telesne težine, operacija gojaznosti značajno poboljšava mnoga medicinska stanja:
Operacija gojaznosti može biti spasonosno rešenje za izrazito gojazne osobe. Međutim, to je velika operacija koja nosi određene rizike i nuspojave, kao što su krvni ugrušci, infekcije i krvarenje. Sve su to moguće komplikacije koje se mogu preduprediti. Dugoročne prednosti barijatrijske hirurgije prevazilaze potencijalne rizike. U Centru za lečenje gojaznosti Acibadem, multidisciplinarni tim stručnjaka sprovodi opsežnu procenu, kako se osiguralo da svaki pacijent dobije najprikladniji način lečenja. Barijatrijska hirurgija je sigurna metoda, poesbno ako se izvodi u Centru koji je kompetentan da reši sve potencijalne komplikacije.
U poslednje vreme pacijenti iz celog sveta putuju na barijatrijske operacije u Tursku. Privlači ih mogućnost da odmah dobiju lečenje i reše problem gojaznosti, po pristupačnoj ceni, uz izuzetno pozitivne rezultate. Centar za gojaznost Acibadem ističe se među zdravstvenim ustanovama po sledećem: